Анали Правног факултета у Београду

689

ЧЛАН 176. УСТАВА СФРј ОД 1974. ГОДИНЕ

Устав од 1963. г. одредбама 111 главе није био доволно јасно поставио право на неповредивост личног живота као синтезу неких елемената класичних личннх слобода и права и нових обушка правые заштите насталих у новије време када су нека техничка достишућа почела да угрожавају лични живот човека. Како je познато Устав СФРЈ од 1963. године чланом 47. предвиЬао je „неповредивост личног живота и других права личности” у ставу 4. поред: неприкосновености живота и слободе човека (став 1.) изузетног кажњавања смртном казном, само за најтежа кривична дела предвиВена савезним законом, ко ja се може изрећи само за најтеже облике таквих дела (став 2) и засыованости лишења слободе на закону и кажњавања незакони гог лишавања слободе (став 3). Како се може закључити, садржина става 4. представљала je посебну целину, смисаоно недовольно повезану са садржином одредби осталих ставова овог члана. 2. Чланови Устава СФРЈ од 1963. који су следили врло детаљно су регулисали положај окривленог и притвор (члан 48), одређеност кривичног дела и казне законом (члан 49), заштиту у кривичном поступку, право на накнаду штете причињену због кеосноване осуде за кривично дело или неоснованог лишења слободе (члан 50) и слободу кретања и настањивања (члан 51). У члану 50. посебним ставом je било наглашено: „Зајемчује се поштовање људске личности и људског достојанства у кривичном и сваком другом поступку, као и за време извршења казне” (став 2). Заштита неповредивости личности човека била je обезбеВена прецшнијим одређењем класичних личних права: неповредивости стана (члан 52), тајне писана и неповредивости других средстава ошптења (члан 53), права на исправку објављене ннформације којом се наноси повреда права или интереса човека (члан 40, став 6), права да се не изјашњава којој народности припада нити да се опредељује за једну од народности (члан 41, став 2). Изменой садржине одредби о браку и породили у односу на Устав ФНРЈ од 1946. изричитије je наглашена неповредивост личности човека. (члан 58.) Посебном одредбом у следећем члану било je наглашено да „МеБусобни односи људи засннвају се на узајамној сарадњи и на поштовању личности човека и његових слобода и права.” (члан 59, ст. 1). Како се може закл>учити, ове одредбе су представлале смисаону целину са одредбама Основных начела којима je као један од неприкосновених основа положаја и улоге човека у друштву била наглашена „једнакост права, дужности и одговорности луди, у складу са јединственом уставношћу и законитошћу.” (Основна начела Устава СФРЈ од 1963. године II алинеа 6). Језичким и систематским тумачењем може се заклучити да je VcTaß СФРЈ од 1963. године конституисао право на неповредивост личног живота као битан елемент садржине неприкосновености живота и слободе човека. Можда би се могло заклучити и да je већ Уставом од 1963. године право на неповредивост личног живота конституисано као посебно