Анали Правног факултета у Београду

690

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

право, да са осталим правима чини целину која садржински одрећује домен слобода и права човека као личности, посебног индивидуума. Један од аргумената којим би се могао оспоравати закључак да je join Уставом од 1963. год. праву на неповредивост личног живота дат третман посебног личног права било би место одредби става 4, члана 47. у систематизацији материје 111 главе Устава. Сам за себе овај аргумент нема тако велики значај када се има у виду садржина материјалних и процесних одредби кривичног, управног, ауторског права, а, донекле, и судска пракса која je и пре, а и после доношења Устава од 1963. године, у основи прихватила право на неповредивост личног живота као посебно право човека и грађаиина. 3. Међутим, полазећи од систематизације одредби 111 главе Устава СФРЈ од 1974. године може се такође поставити питагье: да ли je и овим Уставом праву на неповредивост личног живота дат третман посебног личног права или je неповредивост личног и породичног живота и других права личности један од облика заштите неповредивости интегритета лудске личности? Захтев да се овако постави питагье намеће садржина члана 176. Устава СФРЈ који обухвата два става: „Зајемчује се неповредивост интегритета људске личности, личног и породичног живота и других права личности." (став 1). „Забрагьено je и кажњиво свако изнуВивање признагъа и изјава.” (став 2) Садржина одредби које обухвата члан 176. поставља наведену дилему поготово када се упореди садржина овог члана са садржином осталих одредби 111 главе као и њихова систематизација по члановима. Садржина и систематизација ових одредби предизније и потпуније изражава опште статове Основних начела о положају и улози човека у друштву, односно друштвено-политичком систему Југославије, у односу на Устав од 1963. год. Сама чигьеница да су одредбе које регулншу Слободе, права и дужности човека и грађанина садржане у Уставу СФРЈ од 1974. год. незнатно обогатиле садржину и обим новим правима у односу на Устав СФРЈ од 1963. године њихова систематика и распоред у 51, уместо у 39 чланова, податак je који говори у прилог предње констатације. Очигледно je да je с обзиром на садржину и систематизации у члана 176. више наглашен третман права на неповредивост личног живота и као посебног права и као посебног облика заштите неповредивости интегритета људске личности, него што се могло зашъучити на основу члана 47. Устава од 1963. г. Међутим, на основу садржине наведеног члана, као и садржине осталих одредби 111 главе и других делова Устава, не сме се изгубити из вида да садржина и систематизација ове материје указује на најмање два могућа значења одредби члана 176. у вези с одређењем заштиге неповредивости интегритета људске личности. једно значење би било да заштита неповредивости интегритета л>удске личности као једно од основних личних права човека и грађашша обухвата заштиту неповредивости личног и породичног живота и других права личности, односно