Анали Правног факултета у Београду

742

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

и у литератури показује да су два од тих израза готово равноправно у употреби. То су називи: закуп и најам (ствари). Они понекад сдуже за обележавање општег појма уговора о коришћењу ствари уз ыакнаду, а понекад за означавање поједшшх врста овог уговора и тада се говори о најму зграде и о закупу земљишта. Y случајевима када, су се речи најам и закуп употребљавале у овим ужим значењима, општи појам овог уговора обележен je речју упораба (пораба) ( 10 ). Y новије време и нарочито у Србији реч закуп се све чешће употребљава у пшрем значењу у којем означава општи појам уговора. Тако се у Речнику Српске Академије наука и уметности закуп одреВује као „привремено корни тћење неког добра регуднсано уговором’’. Ys то се у Речнику упућује и на речи најам и аренда. Y Речнику двеју Матица закуп значи „привремену употребу, коришђење чета уз уговорену цену, привремено коришћење непокретног имања уз уговорену цену ( 1? ). Реч најам у овом Речнику има два значења. Y првом значењу реч иајам означава „службу, рад за уговорену награду, плату”, а у другом „узимање чета на привремено коришћење за уговорену награду у ком значеау се упућује на речи закуп и кирија ( 13 ). Ако погледамо старије речнике и лексиконе, наићи ћемо на нетто друтачији распоред значења. Тако у Мажуранићевим Приносима за хрватски нравно повјесни рјечник, реч најам у свои првом и основном значењу служи за немачку реч Miete, дакле, употребљава се најпре за означавање уговора о коришћењу ствари и то оних које не дају плодове (најам ствари). Тек у другом значењу (a Мажуранић износи да je то старије значење) реч најам je: „служба на неко време за плаћу, пак плаћа” ( 14 ). Код речи закуп Мажуранић упућује на значење речи најам и кирнја и каже позивајући се на Бука Караџића, да служи за немачку реч Pacht ( 15 ), дакле, само за уговор о коршпћењу ствари која даје плодове. Називи страног порекла: кирија и аренда употребљавају се за означавање појединих врста уговора. Тако се реч кирија употребљава само за зграде а аренда за земљиште. Насупрот томе назив афит употребљава се и у једном и у другом значењу ( 16 ), али само на једном уском подручју, па и ту све реВе и реВе. Најзад, постоје називи који се употребљавају само за неке посебне ситуације. Тако су у употреби биле а данас као да се губе речи, извр,

закуп ствари (najem) и закуп плодоносних ствари (dzierzawa). (ГраЬански законик Народна Републике Пољске, Институт за упоредно право, Београд 1966); стр. 138 и даље; стр. 144 и даље). Слично томе je В. Радмиловић превео италијанске речи locazione речју закуп, а affitto речима закуп пројзводних ствари (Пталијански граВански законик. Институт за упоредно право, Београд 1964. стр. 69 и даље, стр. 74 и даље).

(io) Terminologie, стр. 84.

(ii) Речник Српскохрватског юъижевног и народног језика, юьига VI, стр. 46.

(12) Речник Српскохрватскога књижевног језика, кгьига 11, стр. 142.

(is) Речник Српскохрватскога књижевног језика, юьига Ш. стр, 546.

(м) Мажуранић В,: Приноси за хрватски правно-повјестнгг рјечиик, стр. 703.

(is) Мажуранић В.: Приноси, стр. 1644.

(io) САНУ, Речник Српскохрватског књижевног и народног језнка. књнга I, стр. 209