Анали Правног факултета у Београду

743

ПРАВКА ТЕРМИНОЛОГИЈА Y ОБЛАСТИ УГОВОРА О ЗАКУПУ

испек, а у нетто мањој мери и кесим. Насупрот томе реч „наполица" и данас се употребљава ( 17 ). С друге стране, нове појаве и нови правый односи доносе и нове називе, опет страног порекла; лизинг, рент, чартер итд. За означавање општег појма уговора о коришћењу ствари уз накнаду, долазе у оббир три назива. То су: закуп, најад-i и пораба (упораба). Као што смо видели, ови називи нису се употребљавали подједнако и немају у свнм случајевима исто значенье. Међу њима, изгледа да реч најам има најстарије порекло. Она се налази у писании споменицима Средњовековне Србије ( lf< ). На старост ове речи указује и чшьеница што се и у осталим словенским језицима (руском, бугарском, четком и пољском) уговор о коришћењу ствари уз накнаду означава речју најам ( 19 ).3аједнички назив могао би упућивати на заједничко словенско порекло речи најам и на њену појаву у језику још пре но што je дошло до сеобе Словена. Реч закуп нема тако старо порекло, нити се (у овом значењу) упогребљава у осталим словенским језицима ( 21) ). МеЬутим, у новије време она у српскохрватском језику (а тако je и у словеначком и у македонском) све више потискује реч најам, а готово je у потпуности истиснула реч упораба. Како je до тога дошло и како je овај прочее у појединостима текао, ми не можемо истраживати. За то су потребне подробне историјско-филолошке студије. Ми ћемо само указати на неке важније моменте који су у знатнијој мери обележили прочее померања у значењима ових назива и прочее проширивања и сужавања њихове употребе у нашем језику. Потреба да се створи и уједначи правка терминологија јавила ce у нас средином XIX века. То je доба у коме су полагани основи савременог кгьижевног језика Срба и Хрвата. Y то доба живели су и деловали Вук Карацић, Јован Хаџић, Божидар Петрановић, Балтазар Богишић и касније Владимир Мажуранић, Лујо Бакотић и други. Срећна je околност што ce уобличавање савременог кгьижевног језика догаЬало у исто време када су доношени или превођени грађански эаконичи. Тако се

(17) Упоредити: Буровић: Уговор о кооперации у полюпривреди, стр. 41 и да.ъе.

(is) у преводу Прохирона употребио je Сава Немањић реч најам (најмование). Исте речи употребљене су и у Властаревој Синтагми. Упоредити: Соло ј ев: Законодавство Стефана Душана стр. 120.

(10) Академија наук СССР, Словар современного рус кого литературного язика т. VII, Москва, Ленинград 1958. стр. 194—195; Бугарска Академија наука. Речник савременог бугарског језика, т, 11, Софија 1957. стр. 151; Polska Akaderaija nauk, S'lownik jezyka Polskiego, t. IV, Warszawa 1962. str. 1060; Ceskoslovenska Akadernija вед, Slovnik spisovneho jazika Ceskieho, t. 11. Praha 1964. стр. 42.

(20) Глагол закупите (и закупљивати) значи у руском и бугарском језику куповати нешто у велико) количини. У руском језику закупити значи join и поткупити. Академија наука СССР Словар т. IV. стр. 589; Бугарска Академија наука, Речник, т. I, стр. 391; Упоредити друго и треће значенье речи закупити у речнику Српске Академнје наука ј уметности, г. VI стр. 47; Нменице закуп у руском и четком језику као и закупац (закупиенец) у польском језику имају само једно и то старије значење. Лице ко je je узело новац на зајам, не мотавши да исплати дуг о року предавало je себе (и породнцу) у нарочнти зависая положа) зајмодавцу. Taj положа) називан je закупом, а лице закупцем. Видети Академија наук СССР т. IV. стр. 589; Polska Akadernija nauk, Slovnik, t. X. стр. 580; Ceskoslovenska Akadernija ved. Slovnik, t. IV. стр. 530.