Анали Правног факултета у Београду

744

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТЛ

правка терминологија рађала у оквирима настојања да се створи савремени кгьижевни нзраз. Али то није све. Веза измеЬу књижевности и права остваривала се и у личностима тога доба. Било je правника по образокоји су се бавили књижевношћу или сакупљањем народних песама, прича и пословица, било je ктьижевника, зналаца језика и историчара који су се бавили правом или су учествовали у законодавном раду. Често се није могао раздвојити њихов књижевни рад од њихове правые деланности. Утолико су резултати њиховог рада на стварању правые терминологије били поузданији, а вредност рада већа. Почећемо са Вуковим Рјечником иако то није правштчко дело, нити je Бук био правник. Значај Рјечннка je не само у томе што су у н>ему положени основы правые тсрмннологије већ и у томе што садржи изворне народне изразе настале у развоју правые свести у народу, пре него што je почео утицај западно-европских правних појмова и правые терминолошје. У првом издању Рјечника из 1818. године налазе се следећи називи којима се означава уговор о закупу и његове подврсте или сродне појаве: најам, кирија, аренда, напслица, кесим, изор и испек. Занимљиво je да се у првом издању Рјечника не налази реч закуп, која je данас највише у употреби. Дод\ппе, наилази се на речи из ове породице. То су: закупит, закупљивање и закупљивати ( а ). Већ je тада било јасно да се за исте или сличне односе употребљавају разне речи и да je у то обиље потребно унети више реда и сигурности. Бук je ту потребу уочио и у другом издању Рјечника поближе одредио значење пој единых речи. Прилика се за то указала у речи најам. Вук je сматрао да реч најам означава само уговор о најму радне снаге, а не и уговор о закупу (најму) ствари. То најпре произилази из чшьенице што уз немачку реч die Miethe стоји у загради zwischen Personen ( iä ), дакле, између .лица, а то указује да je реч исюъучиво о уговору о најму радне снаге. Овај закључак се може потврдити и утврђивањем другог, по реду, значења речи „најам”. Y овом другом значењу најам се изједначава са најамнином, што такоВе показује да je реч о уговору о најму радне снаге, а не о уговору о најму ствари. На то указују и значења која имају речи изведене из речи „најам”; најамник, најамница, најамниче ј 23 ). Са изузетком речи најамити, све ове речи указују на најамни однос, дакле, уговор о најму радне снаге а не на уговор о закупу (најму) ствари.

(2i) Закугтити, dn v. pf. pachten, conduco ЗакуплЈНвање, n. das Pachten, condutio Закуплшвати, љујем v. impf, pachten, coduco Сабрнаа дела Вука Карацића, II Српски Рјечник 1818, фототипско издање. Просвета, Београд 1966, стубац 193.

(22) Још и много касније наилазкмо да у немачкнх писана реч Miete (die Dienstmiete) означава уговор о најму радне снаге. Видетн; Dernbuig: Pandekten, II Band, 7 Auflage, Берлин 1903, стр. 310 и дал>е; Windscheid-Kipp; Lehrbuch des Pandektenrechts, II Band, 9 Auflage, Frankfurt am Main, 1906, стр. 718—719 и 744 и даље.

(22) Најамити, im v. pf. aufbringen (in hinreichender Menge), herbeischafften, comparo cogo најамлик, м. види најамник; најамлица, види најамница; најамник (најамннк), м. der Mietknecht servus conductus, of. најамник, најменкк, најамнида (најамннца), f. das Mietvveib), fomina mercede conducta; најамниче, чета, n. ein junger Mietknecht, servus condacius juvenis: Ho бесједи најамниче м\адо Вуков Рјечннк IV издање, Београд 1935. стр. 403.