Анали Правног факултета у Београду

745

ПРАВКА ТЕРМИНОЛОГИЈА Y ОБААСТИ УГОВОРА О ЗЛКУПУ

Говорећи о иајму Бук упоређује значење ове речи ca значењем речи закуп и кирија: „Човјек се узме или стане у најам или се најми, кућа се узме или да под кирију; а око чега што треба радити, оно се закупљује или узима под закуп (ы.п. воденица, земља, кака бара гдје се риба хвата итд.); волови се дају на изор, краве и овце под кесим; на казан се даје испек”. Буковом језичком осећању није измакла разлика ( 24 ) измеЬу најма и закупа која се у то доба почела стварати у Србији. Према њему, у то доба, завршавао се лагани развој на чијем je почетку реч „најам” у српском средњовек овном праву, као што je, уосталом, био случај и у византијском и раније у римском праву, означивала и најам ствари (locatio conductio rei) и најам радне снаге (locano conductio operarum). Како je тај развој текао, како су ce мењали правни односи и њихови називи, ми засада не знамо. Оно што видимо јесте да се на крају тог развоја, као што je Бук већ тада утврдио, најам радне снаге потпуно одвојио од закупа (најма) ствари. Реч „најам” употребљавала се само за најам радне снаге, док су речи кирија и закуп означавали уговоре о употреби и коришћењу туђе куће односно земљишта. Y исто доба обављане су припреме за доношегье Српског грађанског законика. Задатак који je стајао пред Јованом Хаџићем био je сличай Буковом задатку. Само док je пред Буком у првом реду стајала потреба да се саберу речи из народног говора и да нм се одреди значење, Јован Хаџић je морао да утврђује могу ли већ сабране народне речи да изразе појмове равијеног правног и логичног система као што je био Аустријски грађански законик. Може се рећи да je та прва препрека у основи успешно преброђена, яако се сам Хаџић, као противник Буков, није баш нарочито трудно да народни језик загосподари у Законику. Но, тамо где се послужио речима из народног језика оне су ту проверу издржале. УправО' у овој области избор речи био je одсудан за читав доцнији развој српске правне термннологије. Хадић се послужио истим речима као и Бук, али je имајући у виду потребе превођења, унеколико другачије одредио њихова значеньа. Y Српском грађанском законику реч најам употреблена je за озиачавање уговора о најму радне снаге (der Lohnvertrag из § 1151. АГЗ). Реч закуп остала je у употреби само у уговорима чији je предмет употреба и коришћење туђе ствари. Тако je Јован Хаџић, реч Bestandvertrag (§ 1090. АГЗ) употребљавану иначе само у Аустрији, која појмовно обухвата обе врсте уговора (и Miete и Pacht) превео речју закуп. Реч »Miete« која у Лустријском грађанском законику (§ 1091) означава уговор о употреби ствари без улагања рада преведена je у Српском грађанском законику као кирија (§ 678. СГЗ), а реч »Pacht« речима закуп и аренда (§ 678. СГЗ). Према томе, у Српском грађанском законику значења речи најам п закуп потпуно су раздвојена и тамо где je Српски грађански законик био на снази неће се вгапе никад састати.

(24) Упоредити: Ивић П.: О Буковом Рјечиику из 1818, године, Београд 1966. стр. 92, Сабрана дела Бука Караџића, књига И, Поговор.