Анали Правног факултета у Београду

746

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

Сви остали случајеви: кесим (§ 693—694), изор (§ 691) и испек (§ 695), колико год била особена правила која су за њих важила, били су обухваћени хтравилима која важе уопште за уговор о закупу (^ 5 ). Појам закупа постао je најошптији појам, који обухвата све ове посебне појмове. Подсетимо се да je у Буковом Рјечнику свака од ових речи имала само посебна значења тако да ннје изгледало да je закуп највиши и најопштији појам већ да je само једна врста давања на употребу равна осталима. На другој страни, у оквирима тадашње Аустрије још један књижевник и правник, Божидар Петрановић дао je знахан допринос стварању српскохрватске правые терминологаје, Њему je, најпре, бйдо наложено да за потребе Срба у Војводини преведе Аустријски грађански законик на српски језик С 26 ). Непосредно потом, Петрановићу je било поверено да изради и хрватски превод Аустријског граВанског законика, чије je важење 1853. године било проширено и на Хрватску и Славонију, Војводину и Тамишки Банат ( 27 ). Тако je Петрановнћ био творац и српског и хрватског превода. Због ове чиЕьенице je Петрановићев рад join занимл.ивији. Упоредно и готово истовремено превођење истог текста пружало je прилику да се сагледају токови српске и хрватске правне термжнологије и омогућило да се изврши њихово приближавање. Па ипак, неке разлике су остале. Њих je био свестан и сам Петрановић. Зато се његови преводи међусобно разликују. Тако, за означавање општег појма уговора, који je у Аустријском грађанском законнку означен као Bestandvertrag, Петрановић употребљава у српском преводу реч „најам”, а у хрватском реч упораба ( 2а ). Када je предмет уговора ствар која се може употребити без рада (Miete), уговор се у српском преводу назива кирија, а у хрватском најам. Насупрот томе, када je предмет уговора ствар која се може употребити уз улагање труда (Pacht) разлике нема; уговор се у српском преводу назива закуп (аренда) а у хрватском такоВе закуп (- 8 ).

(25) Кесим je по назпву изречно изједначен са закупом. Тако се у § 693 кажс: ~Који бн овце под закуп (кесим) узео . . . Упоредпти; Константиновић М.: Идеје Балтазара Богнпгаћа о народном и законском праву, Социолошки преглед књига, I, Београд 1938. стр. 276.

(28) Рад je започет бурне IS4S. године када je Аустрија ! -мала довољно разлога да приближи своје законодавство Србима у Војводини. Петрановић je обавио овај посао н ктьига je под насловом: „О аустријском граЬанском законику п српском преводу истога” написао Др. Божидар Петрановић, објавл>ена у Бечу у издању Дворске и државне пггампарије 1850. године, али овај превод ннје никад постао службени текст. (У књизи: Правила граБанских законика, Загреб 1961. године од М. Буковића, стр. VII, стоји да je издата 1849. године).

(27) Аустријски грађански законик проглашен je у MabapCKoj, Хрватској и Славонији, Војводнни и Тамишком Канату патентом од 29. децембра 1852. године. За разлику од српског превода. Петрановићев хрватски превод био je службено издање АГЗ-а. Он je под називом Обћи аустриански грађапски законик, објављено у Бечу 1853. године, такоЬс у издању Дворске и државне штампарнје.

(28) Видети; АГЗ §§ 1090 и 1091 и даље: Српски превод стр. 245; Хрватски превод стр. 215.

(28) Видети: § 1091. АГЗ: Српски превод стр. 245; Хрватски превод стр. 215.