Анали Правног факултета у Београду

747

ПРАВИЛ ТЕРМИНОЛОГИИ Y ОБЛАСТИ УГОВОРА О ЗАКУПУ

Најзад, уговор о најамном раду (Lohnvertrag) Петрановић je превео изразима „погодба наплатног послуживања” односно „погодба радње за плаћу” ( 30 ). Најважшгји акти који обележавају стварање наше правке терминологије донехи су средином деветнаестог века. Нешто доцније, започет je рад на кодификацији грађанског права у Црној Гори. Творац Општег имовинског законнка, Балтазар Богишић, био je на само правник већ и одличан познавалац народног језика. Отуда, упознавање са Општим имовинским закоником има поред правне и језичку вредносх. По Богишићевом сведочењу, у време и у крајевима у којима je Опшхи имовински законик хребало да важи, најширу упохребу имала je реч најам. Она ce употребљавала у два основна значења као најам радне снаге и као најам ствари ( 31 ). Отуда je Богишић за означавање општег појма s 2 ) уговора о коришћењу схвари уз накнаду употребио не реч закуп, већ као и Пехрановић реч најам. По хоме би се могло закључити да je у јужном говору (Црна Гора, Дубровник, Далмација) доисха преовлађивала реч најам ( 33 ), као што je у исхочном говору (Србија) преовлађивала реч закуп. Додуше Богшшгћ je говорећи о најму ствари допушхао могуЗшосх упохребе речи закуп, али je истицао да се „речју закуп обично означује само најам земаља и ствари које какве плодове носе” ( 34 ). Тако, видимо да су називи закуп и најам били у употреби на целом подручју српскохрватског језика, али да распоред њиховог значења није био потпуно уједначен. То нису биле велике разлике, али су ипак могле стварати тешкоће. Зато су у периоду измеЬу два светска рата чињени покушаји да се правка терминологија уједначи увођењем речи упораба ( 35 ) или пораба ( 3? ), за означавање општег појма уговора о коришћењу

(so) Видети: § 1151. АГЗ; Српски превод стр. 264. и дале; Хрватски превод стр, 232. и лаље. Видети критику Петрановићевог хрватског превода у предговорима уз издање Аустриског грађанског законика које je приредио Ф. Спевец (стр. VII предговора) н примедбу уз § 1151. на стр. 364. Ф. Спевец; Опћи аустријски грађански закоиик, 2 издање, Загреб 1899; Спевчеву критику прихватио je и С. Посиловић. Видети: Опћи Аустријски грађански закопик, четврто поправлено и допуњено издаь.е, уредио С. Посиловић, Загреб (без ознаке године издагьа) cip. VII и стр. 445 (примедба уз § 1151). Упоредити: Вуковић, Правила ГраВанских законика, Загреб 1961. године, стр. 975 (примедба уз § 1151).

(31) „У најам се узимају не само људи, служители и л-.удска радна снага него и ствари као: куће, дућанн, живо нтд. По томе, у овоме Законику ријеч најам, кад je говор о стварима, значн то исто што и кирија”. Члан 577, стр. 1. Општег имовинског законика.

(32) Пети раздео, друг от дела ОИЗ носи наслов: О најму ствари уопште.

(зз) Упоредити превод Јустинијанових Институција на српскохрватски језик од Луја Бакотића, Беотрад 1912. (Бакотић je за locatio conductio претежно употребљавао реч најам).

(34) Општи имовински законик, члан 878 ст. 1.

(зз) Упораба, упораба, f употреба; (јурид.) најам. Говори се с назнэченим акцентом у западням крајевима. Bestand (Vertrag); упораба, најам; слов, рабопродаја, рабокуп. Jyp . пол. терм. 84. Bestand, locazione e conduzione, упораба; Рјечник хрватскога или српскога језика, на свијет издаје Југословенска акадомија зыаности и умјетности, свезак 81, Загреб 1970. стр. 716; Упоредити: Шинк: Терминолошка впрашања ~Правиик" бр. I—2/1961. стр. 60 и дале.

( 30 ) Вук je ову реч уврстио у друто издање Рјечиика: Пораба, ф. (у Хрв.) der Gebrauch, usus: за коју порабу требаш то? Вуков Рјечник; Слично; Рјечник Хрватскога језика скупили и обрадили Др Ф. ИвековиВ и Др И. Броз, Свезак 11, Загреб 1901. стр. 116. Упоредити: Мажуранић В.: Приноси, стр. 1006.