Анали Правног факултета у Београду

ОДРЕЂЕНОСТ ПРЕДМЕТА ОБЛИГАЦИЈЕ

1. Још од римских извора С 1 ), традидионално се захтева да предмет једне пуноважне облигадије мора имати и извесна својства: он мора бити могуВ, правно допуштен и одре Вен. Овде ће бити речи о овом трећем захтеву, тј. о захтеву одреВености предмета облигације. Који су негови оквири и на који се начин он практично испољава у материји облигација? Да ли je неопходно да предмет буде математичком прецизношВу одређен или je могуће овај предмет одредити применом извесних критеријума који у себи садрже мањи или већи степей релативности? Може се одмах приметити да савремена правка теорија познаје читав растет могућности у одреБивану предмета облигације. Почев од његовог прецизног одређења, па гшеко низа мање одреВених начина, све до одреВења читавог генуса ствари као предмета престадије. Ипак, цела скала могућности у одреВењу предмета облигације има своје оквире, јер ако je предмет неодреВен, облигација не може ући у свет пуноважннх правних односа. Пре него што се изложе различити степени одреВености предмета облигације, потребно je, бар неколико редн, посветити самом појму предмета облигадије. 2. Појам предмета облигације, као и његово разграничение од садржине облигације, улази у ред оних правних питања која у правној теорији уживају епитет „вечите младости”, пошто су увек мотив нових схватања и нових предлога. Ипак, овај појам, иако je један од елементарних појмова теорије облигација, остао je чувен по својим нејасностима, која су ce у прошлости нагомилала оштроумним, али не и увек плодним коментарима. Y одговору на питање разграничена садржине од предмета облигације, може се запазити читав мозаик различитих схватана, почев од схватана да je предмет облигације непотребан појам ( 2 ), па све до бројних

(i) Д. 45. 1. 74: Неке стипулације су одређене (certae) а неке неодређене (incertae). Одређена je када из изјаве јасно произилази шта, какво и колико да буде; на пример десет златника, земља Тускуланус, роб Стихус, сто модија најбоље афричке пшенице, сто амфора најбољег кампањског вина; Д. 45. 1. 75. 1. Ако je, дакле, стипулацијом некоме обећано да ће му ce дати земљиште, a није речено тачно које земл>иште, или уопштсно роб, без његовог имена, тиме je y облигацији унето нетто неодређено. Вид.: Даниловић, Станојевић: Текстови из римског права, Београд, 1970, стр. 200; Хорват: Римско право, Загреб, 1967, стр. 212; Стојчевић; Римско облигационо право, Београд, 1960, стр. 20; Girard: Manuel élémentaire de droit romain, Paris. 1918, стр. 455.

(2) Carbonnier: Théorie des obligations, Paris, 1963, стр. 124, 130 и сл.