Анали Правног факултета у Београду

758

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛХЕТА

хоћ«, извршити опредељење предмета своје обавезе на други начин, али гада je реч о сасвим другој хипотези односно о другачијој намери страница у погледу одреБености предмета њихове обавезе. 6. Y случају да je предмет престације неког уговора извесна ствар, онда je за одређеност те ствари довољно да уговор садржи одређене податке или да указује на одређене околности на основу којих се поуздано може заговучити о којој ствари je реч. Тако, ако je, према намери странака, предмет престације индивидуално одре Вена ствар, онда ову треба означити на довољно прецизан начин; тако нпр. ако се уговором преноси својина непокретности, онда ова мора бити индивидуално одре Вена ( 21 ), али не мора бити и одре Вена навоВењем земљипшокњижних података ј 22 ). Y уговору о доживотном издржавању чији предмет престацнје представљају покретне ствари, у судској пракси je изражено мишљење да израз „целокупно покућанство” није довољан за одређеност предмета, већ да у уговору „мора бити јасно одреВено које покретне ствари се преносе у својину даваоца издржавања и у погледу којих покретних ствари престаје право располагања за живота другој уговорној страни” Када je предмет уговорне престације генерично одре Вена ствар, онда je, да би се задовоЛ)ИО захтев одреВености предмета, довольно навести врсту ствари и количину, a није неопходно одредити и каквоћу ствари. Y недостатку одредбе о каквоћи, примењују се допунско диспозитивна правила која се углавном своде на „средни квалитет", и сл. ( 24 ). Што се тиче количине ствари, треба рећи да она мора бити одре Вена или одредљива, тј. да се на основу релевантних околности може поуздано закључити која количина ствари представл>а предмет престације ( 25 ). Y судској пракси je, такоБе, заузет став о томе да je предмет престације довољно одреБен и у случају када није ништа речено о каквоћн ствари о којој je уговор; тако нпр. ако меВу странкама није спорно да су уговорила купопродају дрвне граБе погодне за столарску обраду и да су се сложиле о броју кубних метара који се имао предати купцу из трупе стабала без издвајања и индивидуалне ознаке ових, као и да каквоћа није била посебно уговорена онда je продавац дужан да купцу преда уговорену количину граВе погодну за столарску обраду, средне каквоће, из дрвне масе добијене сечом ових стабала ( м ).

(21) Вид. решење Врх. суда Југославије, Рев 709/63. Збирка судских одлука, кн>. VIII св. 3, 6р. 318.

(22) Y том смислу вид. решење Врх. суда Словс.чије, Гж 205/57. Збирка судских одлука, књ. 11, св. 2. бр. 361.

(23) Одлука Врх. суда Југославије, Рев 2045/64. Билтен судске праксе, Врх. суд Србнје, Београд, 1965, бр. 5, стр. 32. Вид. и ПеровиВ: наведено дело, стр. 213 и сл.

(24) у том смислу je и француски ГраВански законик (чл. 1246) који предвиВа да ако je предмет дута ствар одре Вена само по врсти, дужник ннје обавезан, да би се ослободио, да Aâ ствар најбоље, али не може понудити ни ствар најгоре врсте, И немачки ГраВански законик (§ 243), такоЬе, предвиВа да ко дугу] с ствар одре Вену само по роду, дужан je да да ствар средње врсте и доброте.

(25) Према Општим узансама (чл. 6) сматра се да je количина одре Вена и кад се према уговору може одредити. Y том смислу и француски ГраВански законик (чл. 1129). (26) Решење Савезног врховног суда, Гз 105/56. Збирка судских одлука, књ. I, св- 3. бр. 683,