Анали Правног факултета у Београду

759

ОДРЕБЕНОСТ ПРЕДМЕТА ОБЛИГАЦШЕ

7. Степей одреВености предмета облнгације, без обзира да ли je у питаку obligatio certa или obligatio incerta, може бити различит. Y читавој скали различитих могућности одређивања предмета, треба, пре снега, поћи од тзв. нндивидуализоване облигадије. То je таква облигацнја у које je акт предаје, чињења или уздржавања тачно и иотпуно одређен, тако да се облигација испуњава предузимањем тога акта. Ове облигације односе се, дакле, увек на тачно одређено давање, на предају индивидуално одреБене ствари, на уступање тачно одре Вене тражбине, на обављање тачыо одреВеног дела, на уздржавање од тачно одреВеног чињења, и сл. Дужник дугује само онај предмет који je индивидуализован и недвосмислено одре Вен (in obligatione), a којим се врши и испуњење облигације (in solutione). Y овако одреБеном предмету нема разлике измеВу предмета обавезе и предмета испуњења, пошто je предмет обавезе оно чиме се она испуњава (-). Због овога својства, у индивидуализованој облигацији важи правило да дужник не одговара за случајну пропаст ствари односно ако наступи накнадна објективна немогућност испуњења. Y том случају ce облигација гаси, и поставља се питанье ризика за случајну пропаст ствари, што се у принципу решава применом правила да ризик случајне пропа сти ствари сноси гьен власник. Уколико до пропасти ствари код индивидуализоване облигације доВе кривицом дужника, онда се он не ослобаВа одговорности, већ постаје дужник накнаде штете коју поверилац трпи услед неисггуњења облигације. 8. Слабији интензитет одреВености предмета облигације примећује ce у алтернативним и генеричним облигацијама. За разлику од индивидуализованих, у алтернативним и генеричким облигацијама предмет није тачно одре Вен, али je ипак одредљив, jep када би био потпуно неодреВен онда облигација не би ни производила нравна дејства. Пошто ове облигације представљају сложеније правне односе у којима се постављају многа правна питагьа, то Вемо се нешто више на њима задржати. Под алтернативним облигацијама подразумевамо такве облигације које имају два или више предмета, али који се тако дутују да се исплатом једног од њих облигација гаси. Дужник дугује две или више ствари или радњи (duae res sunt in obligatione), али предмет испуњења облигације je предаја само једне ствари или извршење само једне од дугованих радгьи (una est in solutione). Као што се види, у овим облигацијама не поклапа се предмет обавезе са предметом испуњења l 2 8). Додуше, ту исту појаву имамо и у генеричким облигацијама. Код тих облигација, такоВе, предмет обавезе и предмет йенуњења нису исте ствари односно радње. Y генеричних облигација je преда-

(27) Аранђеловић: Основи облигационог права, општи део, Београд, 1936, стр. 10; Перић: Облигационер (тражбено) право, општи део, Београд, 1920, стр. 5; Јакшић: Облигацией© право, општи дио, Сарајево, 1962, стр. 53; Вуковић: Обавезно право, књ. 11, Загреб, 1964, стр. 333; швајцарски Законик о облигацијама (чл. 71).

(28) Аранђеловић: наведено дело, стр. 10 и сл.; Јакшић.: наведено дело, стр. 55; Перовић, наведено дело, стр. 56 и сл.; Павловић: О обвезностима и уговорима уопште, Бео-Iрад, 1892, стр, 119; Перић: наведено дело, стр. 5; Константинов!!}!: наведено дело, чл. 324 —330; Борђевић Станковић: наведено дело, стр. 75 и сл.; Gebier: Les obligations alternatives, Revue trim, de droit civil, 1969, No 1; Starck: Droit civil, Obligations, Paris, 1972, стр. 552; Weill: Droit civil, Les obligations, Paris, 1971, стр. 867; Marty et Raynaud; наведено дело, стр. 771.