Анали Правног факултета у Београду

760

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

ja ствари, чињење или уздржавање одреВено само према роду или врсхи, тако да се облигација испуњава предузимањем акта из оквира одговарајућег рода или врсте, а према избору дужника, уколико нешто друго није предвиБено. Овде се, дакле, не врши тачно прецизирање предмета, као што je то случај у индивидуализованој облигацији, већ се само одређује род ствари или врста радии. Дужник дугује ствари одређеног рода (in obligatione) a испуњава об(лигацију предајом одре Бене количине ствари тога рода и одређеног кваштета (in solutione). Генерична облигадија губи своја обележја, не само када се тачно одреди ствар односно радња већ и када се одреде две или више ствари или радњи, тако да дужник може да испуни своју обавезу предајом једне од тих ствари, у ком случају облигадија добија обележја алтернативне облигације. Уколико у генеричној облигацији дугована ствар пропадне услед више силе, за разлику од индивидуализоване, облигација и дал>е производи дејства, а дужник се не ослобађа одговорности. То произилази из правила да „род не пропала”, те je дужник дужан да изврпш своју обавезу предаје ствари, без обзира на случајну пропаст извесног броја ствари одговарајућег рода. Ипак, уколико наступи објективна немогућност испуњења (нпр. одређени род ствари се стави ван промета) дужник се ослобаВа об'авезе испуиеиа облигадије. И овде, питање ризика за случајну ггропаст ствари решава се по правилу »res perit domino« 9. Као што се види, у алтернативним облигадијама, као и у генеричним, не врши се тачно и потпуно одреБење предмета облигације, и у томе je иихова сличност и уједно заједничка разлика npeivia индивидуализованим облигашиама. МеВутим, и поред те сличности алтернативне облигације треба разликовати од генеричних по низу питана. Пре света, како je већ речено, у генеричних облигација предмет се одреВује према роду или врсти, тако да ниједан предмет одреВеног рода није унапред одређен као »in obligatione«, што значи да за опстанак облигације није релевантна околност да ли je известии број предмета тога рода случајно пропао. За разлику од овога, у алтернативним облигацнјама тачно je одре Вен број предмета који je »in obligatione«, тако да je за опстанак ове облигације од значаја чшьеница да ли су ти предмети, од тренутка настанка облигације па до њеног испуиеиа, случајно пропали или нису случајно пропали. Генеричне облигадије су, дакле, такве облигације чији je предмет, у односу на алтернативне, одре Вен са већим степеном ширине, али je та ширина круга увек одре Вена оквирима одговарајућег рода или врсте ствари. Напротив, предмет алтернативне облигације je прецизније одре Вен jep ce увек тачно одре Вују два или више предмета који су »in obligatione«, али ти предмета не морају припадатн истом роду, већ могу бити предмети различитих родова или врста (нпр. дужник дугује одре Вену суму новца или одреВени граБевински објект), чиме je предмет алтернативне облигације у односу на предмет генеричне облигадије, у извесном смислу и шире одређен. Taj предмет у алтернативној облпгацији није ограничен оквиром одговарајућег рода ствари односно оквирима врсте радии ( 2Э ).

(38) Аранђеловић: наведено дело, стр. 12; Перић: наведено дело, стр. 6.