Анали Правног факултета у Београду

761

ОДРЕБЕНОСТ ПРЕДМЕТА ОБЛИГАЦИЈЕ

10. Разлика нзмеђу алтернахивне и генеричне облигације може се приметит и у питашу права избора предмеха којим се облигадија испуњава. laico, у генеричној облигациЈИ, дужник врши избор предмета предузимањем акта из оквира одховараЈуРег рода или врсте, уколико нешто друга није предвийено. С обзиром да се код ове облигацще не врши тачно прецизирање дуговане ствари или радње, вей. се само одреоује род ствари иди врста радњи, то je дужник дужан да испуни оолигацију на тај начин што ће, поступајући по одрейеним правилима или одховараЈупем правном стандарду, извршити конкрехан избор ствари или радње и извршити предају ствари односно обавити одговарајућу радњу. Додуше,, ако није потребно тачно одредити ствар или радњу у оквиру одрейеног рода, потребно je одредити количину дугованих ствари или радњи или бар предвидети релевантно околности на основу којих ће се моћи установит која количина дугованих ствари чини предмет престадије односно који су оквири дуговане радње. За разлику од начина избора предмета испуњења у генеричним облигацијама алтернахивне облигације показују многе специфичности. Y овим облигацијама, да би се предузео акт испуњеша, потребно je претходно извршити избор предмета испуњења из оквира дугованих предмета. То може бити препуштено самом дужнику, али je могуће да избор врши и поверилац, па чак и треће лице ( го ). Све до момента извршеног избора, без обзира ко врши избор, за једну или обе стране je неизвесно којим ће се предметом облигација испунити. Када je право избора препуштено трећем или трећим лицима, па ова из било ког разлога не изврше избор, тада избор може извршити суд на захтев повериоца или дужника. Када право избора припада повериоцу, па овај у одреЬеном року не изврши избор, право избора тада припада дужнику. Мейутим, када право избора има дужник, па га овај не изврпш у одређеном року, онда, према једном мишљењу, ( 21 ) право избора не прелази на повериоца, вей дужник има право избора све док у поступку принудног извршења једна од дугованих ствари не буде потпуио или делимично предата повериоцу по његовом избору. Према овом мишд.ењу, када je у питању право избора, са већом пажњом се штите интереси дужника него повериоца. Чини се да у овом питању ту разлику не би требало правит, вей применит иста правила без обзира да ли je у питању избор дужника или повериоца, тј. када право избора има дужник, па он ово право не изврши у одређеном року, право избора треб'ало би тада да прейе на повериоца ( м ). Мейутим, без обзира које лице врши избор, сам акт избора претпоставља недвосмислено одрейенье једиог од више дугованих предмета којим Йе се испунити облигација. То je тзв. концентрација тражбине којом се алтернативна облигаЦија своди на једноставну, због чега лице које врши избор не може комбиновати испуњење узимањем појединих делова од два или више дуго-

f 3O ) Ка -' а ст ранке препуштају право избора трећем лиду, према извесним ауторима, тада није реч о алтернативној, већ о условној облигацији, у које се услов види y неизвесној одлуци којом ће се од више дугованих предмета испунити облигација. О овоме вид.: Аранђеловић: наведено дело, стр, 11.

(31) Константиновић: наведено дело, чл. 326.

(32) Италијански трађански законик (чл. 1287); мађарски Грађански законик (§ 230).