Анали Правног факултета у Београду

762

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

ваних предмета, него се путем набора то лиде мора определити за једну од више дугованих ствари односно радњи. И. Што се тиче правне природе акта избора у алтернативној облигациях, без обзира које лице тај акт предузима и на који начин се он испол>ава, треба рећи да je то једнострана изјава воље којом се врши модификација постојећег правног односа. Наиме, овом шјавом воље једна алтернативна облигација се преображава у једноставну, тако да од часа извршеног избора она постоји по правилима једноставне облигације. Y ствари, право избора код алтернативне облигације je један случај права на преображај права (тзв. правна моћ). Ово право се, уопште говорећи, огледа у могућности односно овлашћењу једног лица да изјавом воле створи, промени или укине неко право за себе или неко треће лтще и то на основу одређене правне ситуације (правног положаја) у којој се налази. Тако, у случају окупације, понуде за закључење уговора, продаје са откупом, права прече куповине, и сл., овлашћено лице изјавом своје воље преображава једну правку ситуацију у другу, стварајући извесно право. Али, изјавом воле овлашћеног лгща могуће je да ce одреВено право укине (нпр. отказ уговора о закупу или раду, опозив пуномоћства, једностран раскид уговора) и то су тзв. укидајућа преображајна права. Мебутиад, изјава воле којом се врпш избор y алтернативним облигацијама није ни укидајуће преображајно право нити изјава воле на основу које настаје неко право, већ je то такав вид преображајног права односно правне моћи у који се изјавом воље једна постојећа правна ситуација мења у другу (алтернативна облигација се своди на једноставну), тако да се убудуће покорава другачијем правном режиму. Сматра се да je право избора извршено када лице коме припада право избора саопшти заинтересованој страни одлуку о томе којим предметом ће се испунити облигација. Све док ова изјава не стигне до лица овлашћеног да прими обавештење о извршеном избору, могуће je и мењати одлуку о избору, тј. одустати од првобитно намераване одлуке (тзв. ins variandi), али од момента када се избор учини и то саопшти овлашћеном лицу, избор je неопозив и он се више не може мењати Y случају смрти дужника или повериоца право избора, са осталим правима и обавезама, може прећи на наследнике, разуме се, уколико није било остварено за живота лица које je имало ово право ( м ). 12. Разлика између алтернативних и генеричних облигација може се приметши и у питању правног дејства случајне пропасти ствари као и пропасти ствари услед кривице повериоца или дужника. И у генеричним облигацијама, као што смо видели, случајна пропаст ствари не доводи до ramena облитације према правилу »genus non perire censetur«. Разуме ce да ce облигација не гаси и у случају када je до пропасти предмета дошло услед кривице дужника. Y алтернатившш облигацијама ако један од дугованих предмета пропадне услед неког узрока за који се не одговара (нпр. виша сила), онда се ова облигација своди на преостале предмете. То значи, ако су се алтернативно дуговала два предмета, случајном пропашћу једног од

(зз) Павловић: наведено дело, стр. 124.

(34) Павловић: ibidem.