Анали Правног факултета у Београду

763

ОДРЕБЕНОСТ ПРЕДМЕТА ОБЛИГАЦЩЕ

њих, алтернативна облигација се своди на једноставну, као и у случају извршеног избора. Напротив, када je до пропасти предмета односно немогућности испуњења једне од дуговних чинидби дошло услед кривице једне од страна, онда се правый односи расправљају у зависности од чињениде која страна je имала право избора и чијом кривицом je дошло до немогућности испуњења. Тако, уколико je до немогућности испуњења једног предмета дошло кривицом дужыика, а он je имао право избора, онда облигација постаје једноставна уколико су се дуговала два предмета, односно, уколико су се дуговала више од два предмета, дужник може извршити избор из преосталих предмета ;уколико je до нвЈМОгућности испуњења једног предмета дошло кривицом повериоца, а дужник, такође, има право избора, онда се дужникова обавеза гаси, али он може ако хоће, захтевати накнаду штете и испунити своју обавезу избором из преосталих предмета. Када поверилац има право избора и његовом кривицом дође до немогућности испуњења једног од више дугованих предмета, обавеза дужника се гаси, али поверилац може ако хође дати накнаду штете и захтевати преостали предмет; уколико до немогућности испуњења једног од дугованих предмета доЬе услед кривице дужника, а поверилац има право избора, онда поверилац може оптирати или за испуььегье преосталог предмета или за накнаду штете коју услед тога трпи (* 3 ). Начело концентрације, у горепоменутим хипотезама, не наступа ако je до немогућности извршења дошло кривицом оне стране која нема право избора (&). 13. Предмет облигације може бити одреЬен и тако да, за разлику од атернативних и генеричних, дужник дугује само један преддгет, али се он може ослободити обавезе испуњењем иеког другог предмета који je самим уговором, једностраном изјавом или законом одређен. То je тзв факултативна облигација (facultas alternativa) код ко je поверилац може од дужника захтевати испуњење само дуговног предмета (једна ствар je предмет престације, само je она »in obligatione«), а не може захтевати испуњење оког предмета, којим дужник, ако хоће, може, такође, испунити своју обавезу ( эт ). Ту je, дакле, присутна формула: једна ствар се дугује, а са две се обавеза може испунити ( :№ ). Постоји у извесном смислу нека сличност између ове облигације и алтернатнвне облигације, посебно када je право избора додел>ено дужнику. МеВутим, њих треба бриж/оиво разликовати. Пре света алтернатнвне облигације код које дужник врши избор, увек je реч о два или више дутована предмета од којих je само један in solutione, док ce код факултативие облигације увек дугује само један предмет чнје испуњење поверилац ј едино може захтевати, а дужник je овлашћен да може испунити своју обавезу не само предајом

(35) Константиновић: наведено дело, мл. 329; Јакшић; наведено дело, стр. 57; Перовић: наведено дело, стр, 59; немачки ГраЬански законик (§ 265).

(36) Јакшић: ibidem,

(37) Аранђеловић: наведено дело, стр. 13; Јакшић: наведено дело, стр. 57; Константиновић: наведено дело, чл, 330, 331; Павловић: наведено дело, стр. 119; Хорват: наведено дело, стр. 213; Marty et Raynaud: наведено дело, стр, 771; Starck: наведено дело, стр. 552; Weill: наведено дело, стр, 867.

(зв) Una res щ obligatione, duae res in solutione. Вид.: Хорват: ibidem.