Анали Правног факултета у Београду

764

АНАЛИ ПРЛВНОГ ФАКУЛТЕТА

дугованог предмета, већ и предајом неког другог предмета ( 39 ). Тако нпр факултативна облигацща постоји ex Jege у случају прекомерног оштепења где овлашйена страна може захтевати само понишхај уговора, а друга страна може испунити CBOjy обавезу или повраћајем примљеног или допуном до пуне вредности ствари; такойе, и на основу уговора, нпр. у слу4ajy када je предмет продавчеве престације одрейена непокретыост, али из саме сагласности вола произиуази овлашйеие за продавца да може испунити своју обавезу и предајом неке друге ствари. Из ове основне разлике измену алтернативне и факултативне облигације произилазе и друге разлике о којима ће ниже бити речи. 14. Y питагьу пропасти ствари односно немогуђности испуњеиа, факултативна облигација се, за разлику од алтернативне, покорава другачијим правилима. Наиме, ако дуговани предмет пропадне услед околности за које дужник не одговара (вита сиуај, факултативна облигација се гаси, јер нема предмета који je in obligatione и без кога облигацща не може да правно егзистира. Код алтернативне облигације, као што je вей речено, у случају пропасти једног од више дугованих предмета услед околности за које дужник не одговара, облигацща се не гаси, вей се своди односно концентрише на преостале предмете. Ако je до пропасти предмета факултативне облигације дошло услед кривице самог дужника, поверилад може захтевати салю накнаду штете, али не и други предмет који само дужник може дати уместо дугованог. Дужник се тада, дакле, може ослободити обавезе накнаде штете, уколико испуни предмет који je овлашћен дати уместо дугованог предмета. Y алтернативним облигацијама, као што je истакнуто, примењују се другачија правиуа, зависно од чшьенице која страна има право избора и чијом кривицом je предмет облигације пропао односно због чије кривгще je дошло до немогуйности испуњења. 15. Што се тиче разлике измеВу факултативне и алтернативне облигације у питаиу права избора и иегове правне природе, треба ређи да се та разлика испољава, пре свега, у чињеници да код факултативне облигации поверилац никада не може имати право избора, што je могуће код алтернативне облигације. С друге стране, овлашћење дужника факултативне облигације да испуни своју обавезу неким другим предметом, а не дугованим, није по својој правној природи акт избора који има дужник алтернативне облигације. Код те облигације, као што je речено, вршеием права избора неопознво се претвара алтернативна облигацща у једноставну, због чега je то један случај права на преображај права (правка моћ). Напротив, изјава дужника факултативне облигацще да ће се користити датим овлашћеием и да ће испунити своју обавезу предајом неког другог, а не дугованог предмета, нщ'е никаква правна мой, јер се не врши никакав преображај права односно свођеие облигацще са више дугованих предмета на један предмет. Та изјава значи само предузимање и остварење једног овлашћења које се гаси потпуном предајом дугованог или неког другог одређеног предмета, добровољно или у по-

(39) Starck: наведено дело, стр. 553; Аранђеловнћ: ibidem.