Анали Правног факултета у Београду

СУБЈЕКТИВНО ПРЕИНАЧЕЊЕ ТУЖБЕ

Законом о парничном поступку предвиђена je могућност преиначења тужбе у субјективном смислу, која je била непозната предратном југословенском праву. Суштина проАгене састоји се у томе што досадашњи тужени престаје бити странка, a његову улогу преузима треће лице. Промена je израз вол>е тужиоца и трећега, а ако се тужени већ упустио у расправљање о главној ствари потребан je и његов пристанак С 1 ). Субјективно претшачење тужбе треба строго разликовати од других случајева промене странке, посебно од оних у којима се та промена остварује, исто тако, вољом заинтересованих лица ( 2 ). А° субјективног преиначења долази редовно зато што тужилац увиђа да je паснвну легитимацију нетачно поставио у тужби. Цид> установе je, дакле, у томе да се тужилац не излаже трошковима нове парнице и да се процесни материјал, изнесен и прикупљен у расправљању са првобитно туженим, искористи у текућем спору. Међутим, с обзиром на услове под којима субјективним преиначењем може бити постигнута промена тужене стране, ава установи има у животу мањи практнчни значај него што су редактори ЗПП-а очекивали. Закон прописује да je преиначење могућно само на туженој страни. Промена која би се састојала у томе што би у парницу ступило треће лице на место тужиоца није допуштена. Као што je речено, за субјективно преиначење тужбе битно je да се мења личност туженог. Према томе, исправка имена (фирме, назива), или неког другог обележја којим се личност туженог индивидуализира, нема смисао преиначења ( 3 ). Али, ово становиште треба прихватити само ако тужилац приликом исправке не прелази са једног постојећег субјекта

(1) Члан 180. ЗПП-а гласи: „Тужилац може све до закључеља главке расправе своју гужбу преиначити и тако што ће уместо првобитно тужеиог тужити друго лице. За преиначење тужбе у смислу претходног става потребан je пристанак лица које треба да ступи у парницу на место туженог, а ако се тужени већ упустио у расправл>ање о главно) ствари потребан je и пристанак тужеиог. Лице које ступа у парницу на место туженог мора примити парницу у оном стану у каквом се она иалази у тренутку кад у њу ступа.”

(2) Вчди: чл. 201. и 204 (универзална сукцесија); чл. 183, ст. 1 (инднвидуална сукцесија у спорно право); чл, 197, ст. 3 (ступање умешача у парницу наместо Странке којој се придружио); чл. 199, ст. 3 (ступање именованог претходника у парницу наместо туженбг).

том С-Мнс л у Врховни привредни суд, који тачно узима да je тужилац тиме отклонио само један формалин недостатак тужбе (Реш. Сл. 248/59, од 23. 3. 9139, одлука из евиденције Суда). '