Анали Правног факултета у Београду

774

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

иначењу доставља се новом и првобитном туженом. О тужиочевој изЈави која je дата на рочишту у одсутности туженог, суд обавештава и њега и ковог туженог достављањем одговорајућег дела расправног записника (анал. чл. 178, ст. 7). (Новом туженом доставља се, са тужиочевом изјавом или накнадно, и тужба. Од тог тренутка парница тече и према њему, и то ретроактивно). Истовремено, суд сваком од хужених налаже да се у року, који он у ту сврху одреВује, изјасни да ли ггристаје на промену. (Првобитно туженом тај налог се не упућује кад иегов пристанак није потребан). Ако рок протекне без изјашњења, пристанак није дат и изјава о преиначењу губи дејство. Литиспенденција према новом туженом, ако je он или првобитно тужени ускрахио пристанак или се није изјаснио, престаје, те парница даљ>е тече, као и у почетку, само према првобитно туженом. Ако првобитно тужени у даљем току првостепеног поступка изјави да пристаје на пренначење, онда такву изјаву треба узети као антиципирани пристанак, који није довољан. Потребно je још да тджилац поново изјави да тужбу преиначује и да ce трећи са том променом сагласи. Могућно je замислити и то да инипијативу за преиначење узме треће лице усменом или писменом изјавом којом изражава вољу да ступи у парницу наместо туженог. Y таквом случају до преиначења долази тек пошто обе странке даду свој пристанак. Субјективно преиначење има структуру која одговара структури објективног преиначења: тужилац повлачи тужбу према првобитно туженом и управља je према трећем лицу ( 10 ). Али, као и у објективном прегеначењу, то треба разумети тако да тужилац хоће да постигне промену. Он повлачи тужбу према превобитно туженом само под условом да нови тужени пристане да преузме његову улогу. Према томе, сагласност прво! не производи своје дејство независно од тога да ли други пристаје да ступи на његово место. Другим речима, ако првобитно тужени пристаје на преиначење, а нови тужени није са променом сагласан, парница се не гаси, него и даље тече према првобитно туженом ( и ). Изјава о преиначењу у тој ситуацији, управо као и када се противи првобитно тужени, остаје безуспешан покушај да се тужена страна промени. Тужилац може после тога да тужи трећега, вило да првобитну тужбу повуче, било да при њој остане. Но, ништа не стоји на путу (јер шжо неће бити оштећен) ако тужилац, дајући изјаву о преиначењу, изрично каже да тужбу треба сматрати као повучену за случај да се првобитно тужени са преиначењем слаже, а нови тужени на ту промену не хтристаје. Што je речено за

(ю) Тако: Zuglia, наведено дело, стр. 385; Трива, наведено дело, стр. 341. Арукчије Јухарт, по коме je преиначење једна радња sui generis, која ce не може свести на повлачење тужбе и на њено подношење против трећега. Смисао повлачења лежи само у промени личности туженог. Иначе, процеспоправни однос остаје исти, што се, по мишл>ењу овог аутора, види из одредбе ст. 3. чл. 180. (Цивнлно процесно право ФНРЈ, стр. 278. и 279).

(ii) За изложено схватање изјашњава се Врховни привредни суд у једној одлуцн, по којој није реч о преиначењу тужбе у субјективном смнслу, већ о новој тужби, ако тужилац изјављује да повлачи тужбу према првобитно туженом, и уместо њега означава као туженог друго лице (Р 112/63, од 27. 11. 1963, одлука из евиденције Суда). Супротно Окружни привредни суд у Крагујевцу, бр. П 5100/69, од 12. 12. 1969, Привреда и право 1970/6.