Анали Правног факултета у Београду

801

ОДНОС РИМСКИХ ПРАВНЙКА ПРЕМА ГАЈУ

»condere iura« ( 14 ). И само његово дело изгледа да даје потврду оваквом ставу. Не само Институције већ и остала његова дела често носе назив commentarii. Иако je било мшпљење да такав назив књига „нема никакво посебно значење” ( 15 ), ипак je већи део литературе другачије определен. Назив commentarii срећемо и у других писаца. Тако се зове Цезаров спис о галском рату. Исту реч употребљава Квинтилијан за свој уџбеник о беседништву. Назив коментар je непретенциозан, одговарао би „белешкама”. Книге које се зову коментари у тесно ј вези су са предавањима, са изговореном речи ( 16 ). То je оно што се у италијанском назива »corso di lezioni« ( 17 ). О овоме податке даје Квинтилијан, излажући у уводном делу начин на који je настала његова књига о говорништву. ЬЬегови ученшди су направили белешке са предавања и на њихово наваљивање, пошто je престао да се активно бави наставом, Квинтилијан je ревидирао те белешке и издао књигу ( 18 ). Постоји вероватноћа да су на сличан начин настале и Гајеве Институције. Било да су „белешке са предавања’’ или „белешке за предавања”, како други сматрају, његов стал одаје наставника и наставу, има ритам изговорене речи. Има извесне несразмере у материји, о истој ствари се говори на више места, често истим речима, у истој реченици има понављања која не сметају слушаоду, али падају у очи читаоцу. На више места се употребљавају различит глаголски изрази од dico и loquor ( ls ), Опрезност професора, који уз то нема овлашћење за јавно тумачење права, огледа се и у томе што Гај чешће даје „префабриковане резултате”, него што „заузима ставове”. Његов приступ, који je подређен у првом реду потребама школе, карактеришу честа позиватьа на историју, која обично почињу са »olim« С 2O ). Он има на уму целину. Његово дело и почиње са једним »omnes populi. ..«, а ово »omnes« понавља се више пута ( 21 ). Y тежгьи за систематичношћу, за излагањем основног, он често занемаруте конкретна решења која пракса захтева. Док један Улијан или Паул имају чврсто изграђена становишта, Gaius noster, као представник „академског правда у римској правној науци” je суздржан (^ 2 ). Док дела прве двојице врве од категоричних израза; puto, existimo, mihi videtur etc., y Гајевим Институцијама само једном налазимо, и то доста опрезно: magis optinere video (2.280). И у другим делима, иако у мањој мери, присутиа je ова особина. Он оклевя ла

(14) Glasson, Études sw Gaius. Paris, 1885, стр. 121 и сл.; Dernburg, нав. дело, стр. 103 и ел.; Хорват, нав. дело, стр. 288; Casavola , Gaio nel suo tempo, Atti del simposio etc. стр. 3; Liebs, Gains und Pomponius, Atti del simposio etc. стр. 61.

(15) Berger ( Encyclopedic Dictionary of Roman Law, 1953, стр. 398) сматра да назив commentarii ~као тип правничког списа нема неко посебно технично значетье”.

(15) Dernburg, нав. дело, стр. 31 и сл.; Schultz, нав. дело, стр. 160; Casavola, нав. дело, стр. 5.

(и) Casavola, loc. eit.

(18) Квинтилијан, Образовање говорника, превод Пејчиновића, Сарајево, 1967. стр. 37—39.

(19) Inst. 1. 39, 76, 145 ; 2. 94, 122, 191; 3, 154; 4. 10, 57.

(20) Inst. 1. 3, 22, 110, 115 a, 122, 131, 157, 184; 2. 47, 54, 64, 105, 142, etc. (at) Inst. 1,1, 7,8, 9, 52, 133; 2. 17, 54, 66, 12S; 3. 7, 11, 114; 4. 15 etc,

(22) Liebs, нав, дело, стр. 61.