Анали Правног факултета у Београду

804

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЁТА

чај ( 27 ). То се види ииз њихових назива: едикти, декрети, мандата, реекрипти. Трећи ток. којим je текао развој римског права јесте правка наука. И то у два вида; као одговори ученик јурисконсулта који имају ins publice respondendi, и у облику књига које су правншщ за собом оставляли. То je онај најлепши део римског права. Ни закон, ни преторов едикт ни одлуке принцепса не морају да буду образложене и најчешће таквог образложеньа и нема. Испрва су и одговори правника деловали више снагом ауторитета, него аргумеитима. Али касније responsa prudentium, мо pajy не само да дају чнњенице, да их правно квалификују, већ и да изложе ratio iuris. Иако, баш с обзиром на ову околност, активност правне науке на стварању права има нешто шири прилаз. иако има позивања и на општије принципе, и овај извор римског права има казуистично обележје. Како су они који примењују право најчешће неуки, укључујући и судијелаике, задатак правне науке није био стварање неке доктрине, већ упутство како да се реши одређен случај. Правници свесно избегавају уопштене закључке и дефиницнје. »Omnis definitio in iure civili periculosa est«, гласи позната Јаволенова изрека (А- 50. 17. 202). Јуриспруденција тог доба зна за опште принципе, за регуле, али н>их изводи из конкретног решена, већ обрнуто: »Non ex regula ius sumitur, sed ex iure quod est, regula fiat« (Paulus, D. 50. 17. 1). Y такво време и у таквом правном систему радио je и писао своја дела Гај. Не може се рећи да je он само компилятор, да je његов опус без оригиналних решена. Тако je, пре свега, даље развпо цивишстички систем (насупрот едикталном), иако je, пошто од оног који затичемо у делима Га ja Касија Лонгина С 2B ). Могуће je да су и саме институције, као облик списа, његова иновација. Да je само створио познати систем трипартиције (personae res actiones), na je већ то довољно „да га хвалимо преко сваке мере”, како каже Казер ( м ). Join je Цицерон истакао потребу да се ius civile претвори у уметност (ius civile in artem redìgundo ( м ), а то je управо учинно Гај. Његова доктрина облигација представља смелу новину, и данас многи законици и приручници следе шему из Res cottidianae: contracti, delicta, variae causarum figurae (D. 44. 7. 1. пр). Ни његову класификацију контраката не налазимо у делима претходника или савременика: „aut enim re contrahitur obligatio aut verbis aut litteris aut consensu” (Inst. 3. 89). Све то, уз његове историјске пасаже, уз тежњу за излагањем целине, за уопштавањима, настојање да се да систем, све je то одударало од онога што се од правне науке захтевало у класично доба. Да би неко постао чувен, да би добио »ius publice respondendi«, да би доспео до високог полажаја у државној хијерархији траже се друге особине, а у првом реду умешност да се конкретни случај ква/лнфикује и реши применом једне од норми иначе сложеног правног система. Макар и

(27) Ми говоримо о едикту претора, конституцијама в\адара, иако je и њихово формулисање вероватно било у рукама учених правника, којима се претор, одн. владар обраћао (в. Schultz, пав. дело, стр.

(28) Scherillo, Gaio e il sistema civilistico, Atti del simposio etc. стр. 145 и сл (29) Kaser, La classicità di Gaio, стр. 43.

(зо) Cicero, De oratore, J 9.