Анали Правног факултета у Београду

806

АНАЛИ ПРАВНОГ Ф.АКУЛТЕТА

права кров апстрактних појмова и општих начсла. Али je всћ у посткласич но доба оваква тендендија присутна. Y то време про.мењених укуса и критеријума, Гајево дело, које je стрчало из своје епохе управо овим особинама, тежњом ка уопштавању, настојањем да се да систем и целина, било je нека врста откровења. Његова вредност je ревалоризована, он улази у „сенат мртвих” заједно са Улпијаном, Паулом, Пашгнијаном и Mo дестином, а приликом састављања Јустинијанових Инстнтуцнја и Дигеста поста je незаобилазан ауторитет. Свакако да je околност што се у школама употребљавао његов уџбеник много помогла. Утицаји које млад човек трпи у току школовања најтрајнији су. Зато, га, вероватно, компилатори и ословљавају са топлином: Gaius noster. Оноре (Honoré), у свои покушају биографије овог античког правника, моли да му се опрости извесна пристрасност. Заиста, постоји нека болећивост према Гају. Када je Казер изнео мишљење да Гај и није неки класик римског права, наишао je на нарогушене нападе .многих, нарочито Италнјана. То je и објагпњиво. Реч je о човеку, о скромном колеги, ненаметљивом професору који je учио студенте, написао један удбеник који je мало ремек-дело педагоги]е, о човеку кога су слава и почасти за живота заобишли, да би тек два и по века касније доживео тужну судбину многих који тек после смрти постану чувени. Казерова тврдња да Гај није класик ( м ) можда je тачна ако пођемо од односа Гаја према савременищгма и инховог односа према нему. Али се не може прихватити мигиьеие да je Гај опрезан и неоригинадан писац ( 35 ). Његов стил јесте суздржаы, он није дао орнгинална решења конкретних случајева, што je био критеријум валоризације у његово доба. Али je он дао нова и смела решења у општавагьима и систематизацији тако да je Гајев допринос општој историји јуриспруденције већи него било ког правника његовог доба, можда чак и било ког римског правника уогапте ( 36 ).На његовом делу школоване су генерације римских правника; када су у шестом веку Гајеве Институције заменен новим, његов утицај иије смањен, јер Јустинијанови компилатори изричито признају да су ce првенствено служили Гајевим делима: »ex omnibus antiquorum institutionibus et precipue ex commentariis Gaii nostri tam institutionum quam rerum cottidianarum aliisque multis commentariis...« ( 37 ). И данас многи за коници и уџбеници следе шему коју je први применио Гај: personae, res, actiones. Ми не можемо делити одушевљење романиста цропп\ог столећа и неких савременика која Гајево дело сматрају за „сакросантно” и која у њему виде „ненадмашяог маестра” i 3B ). Понекад и добри Хомер задрема, па и наш Гај има стилских рогобатности, пропушта да говори о значајшш

(34) Kaser, нав. дела,

(35) Сas avola, нав. дело, стр. 8.

(36) Примера ради наведимо да je по броју етимологнја Гај на првом месту међу римским правнидима, надмашујући чак и Улпнјана или Паула, чији je опус многоструко обимнији. (Y делу Ceci-a, Le ethnologie dei giureconsulti romani, Torino, 1892, Гај заузима 21 страницу, Улпијан 17, Паул 10).

(37) Const. Imperatoriam maiestaîem, 6.

(38) Израз » sacrosanta употрсбл>ава Schultz (нав. дело, стр. 161) објаапњавајући став романиста према Гају у прошлом столећу. У сличном контексту Казавола (нав. дело, стр. 8) говори о ненадмашном маестру (insuperabile maestro).