Анали Правног факултета у Београду

807

ОДНОС РИМСКИХ ПРАВНИКА ПРЕМА ГАЛТ

институтима, a детаљно расправља о мање значајним ( за ). Ипак, je он творац најбољег уџбеника права у цевилизацији за коју се сматра да je „дала лекције из права свим народима света” ( 40 ) и у којој су се „многи и најбољи људи” (plurimi et maximi viri) посветили правним наукама ( 4J ). Јубнлеј професора, чију сыо одмерену реч jour као студенти прве године слушали и којн je написао један изванредаы уџбеник Породнчног права, прилика je да се на овим страницама сетимо професора и писца пајбољег уцбеника права који нам je антика завештала и да тиме и једном и другом одамо nouiTv.

Ар

Обрад Станојевић

РЕЗЮМЕ Римски юристы и Гай Одной из загадок, связанных с Гаем, является отношение к нему его современников и юристов 3 и 4 вв. Кроме единственного исключения (Помпоний) его никто не цитирует. В то же время lex citationis начала 5 века включает его в „Сенат мертвых”, а компиляторы Юстиниана широко пользовались его трудами. Причину такого отношения к нему следует усматривать в особенностях трудов Гая. Его авторитативное решение конкретных юрдических вопросов не выдвисало его в первые ряды юристов в эпоху, в которой господствовали другие мерила оценки. Его систематичность, обобщения, классификация являлись особенностью, сценонной лишь в послеклассической эпохе, когда римское право приступило к регулированию и абстрактных вопросов. Гай тогда занял место, которое ему принадлежало по заслугам, что было лишним подтверждением судьбы большинства гениев, не оценных при жизни и лишь перед историей сдавших с успехом экзамен, невыдержанный ими перед судом своего времени. Система Гая personae, res, actions, затем классификация обязательств (договоры, правонарушения, variae carsarum figura), этимилогии, деление договорных отношений являлись крупными новинками, в силу чего и его вклад в общую историю права вероятно является более крупным чем других римсках юристов. SUMMARY The attitude of the roman jurists towards Gains One of the enigmas connected with Gains is the attitude of his contemporaries and lawyers of the 111 and IV century towards him. Save for the one exception (Pomponius), he was not cited by anyone. However, the

(3®) Тако у једном фрагменту Гај употребљава трипут реч inveniuntur ( Inst . 4. 44); Y првој књизи (1.22) говори о Latini luniani, а у трећој готово истим речима говори о истој отвари (3. 56); од реалних уговора помиње само mutuum (3. 90). А о статусном праву, мешовитим браковима доста подробно говори у првом коментару.

(м) Jaubert, L'enseignement actuel du droit romain en France, RIDA, 1964 (XI), стр. 374.

(4i) Pomponius D. 1. 1, 35.