Анали Правног факултета у Београду

функдију да одређује предности. Отпала би његова улога инструмента принуде, отпали би ефекти санкције, а самим тим и улога саучесника у стварању негативности и у дезалијенацији л>удске личности. Може се тврдити да у нас, као и свугде у модерном свету, љубав представља одлучујући фактор у избору брачног друга или уопште полног партнера, онако како je Енгелс предвиВао за будућа покољења у друштву без класне опресије. Заједница живота два лица супротног пола заснива се, у највећем броју случајева, на љубави. Она, по правилу, и траје док траје љубав, што je Енгелс такоВе предвидео. Из чшьенице да се more заједниде живота раскндају, а у мо дер ним друштвима тај број упорно расте, лако се закључује да љубав ишчезава у знатном броју случајева. Истина je да има заједница које се раскидају макар да има /цубави, због неког инцидента који вређа ту љубав, па се не опрашта. С друге стране, сигурно je велики број случајева где je л>убав ишчезла а да ce заједница није раскинула. Y тим случајевима односи у заједници могу бити поремећени до неподношљнвости, а да се из разних разлога заједница не раскида. Али, ипак, и кад се апстрахују ови привидни изузеци, остаје крупна чииешща да љубав ишчезава у великом броју случајева. Та чињеница открива једну крупну противречност у односима полова; они се сједињују и у складном току биолошке и психичке компоненте, зачшьу и раВају децу, a тај склад ишчезава пре него што подигну децу. Из те противречности проистичу многе негативности: за децу те негативности су толико тешке да им обележе цео живот; за жену, на коју најчешће пада терет подизања деце после раскида заједнице живота, те негативности врло често значе деградацију даљег животног тока са много лошијом садржином од оне која би постојала да није дошло до раскида; врло често и за мушкарца настају негативности, иако он најлакше пролази. За друштво настају негативности, најпре, у самим потресима раскида, кад долази до губитака на послу, до конфликтних ситуација, до губитака у квалитету живота. Али највећи друштвени губици су у девијантним појавама које настају у деце из раскинутих заједница живота. Y темеље њихове личности уносе се поремеђености и психичке трауме. Стварају се комплексиране, неуравнотежене личности које никад не постижу онај степей зрелости која их чини друштвено благородним, него друштвено неадаптираним, чак друштвено штетним. Поменута противречност изражава несклад биолошке и психичке компоненте у љубави, а на н>у се обидно додаје друштвена компонента, па се негативности још више повећавају. Кад би се анализирала та противречност, сигурно би се констатовало да изживљавање биолошке компоненте мења психичку компоненту, па се .мубав као однос према бићу супротног пола троши, губи у интензитету, чак у квалитету. Она слаби, ишчезава, претвара се у своју супрохност, оно што се правном терминологијом назива неподношљив заједнички живот, а што, у ствари, значи не-љубав, често мржњу, увек доминантно осећање одбијања, непријатности ri чак гађења према некад вољеном лицу.

814

АНАЛИ ПРАВНОГ ФЛКУЛТЕТА