Анали Правног факултета у Београду

823

КРИВОКЛЕТСТВО КАО БРАЧНА СМЕТЊА Y ЦРНОГОРСКОМ ПРАВУ

горада. Употреби заклетве прибјегава се у крајњој нужди, страйка ће, била у праву или не, често одустати од спора да би избјегла заклетву. Кривоклетник бива омрзнут и средина га презире ( 13 ). И онда када се једно лице вшпе пута куне, па се и право заклело, иегова морална подобност постаје сумњива и слабо му се вјерује. Садржина заклетве кондензује у себе основне вредности једног примитивног сељачког друштва у коме je жеђ за мушким породой јако изражена a сточарење и земљорадња су егзистентне гране привреВивања. Црногорци се куну на синове, плод у њиви, стоку у торини. Дом je светиња и нема страшније клетве него за неког рећи „шљеме му се пропануло” што симболизује нестанак и „ископање” мушких Потомака. Сам чин полагања заклетве држи се за гријех и често се помоћу текста заклетве тражи опроштај од божанства за гријех заклињања. Ради нстицања иене важности и да се боље запамти, заклетва je заођенута у формализам и религиозни ритуал, некад je полагана и у цркви ( 14 ). Народ вјерује да je заклетва божанског порекла и да су иза гье санкције религиозног карактера. Претпоставлза се да je свачија заклетва истинита ( ls ). Деси ли се обратно да се неко криво закуне тај ће се „завадити са Богом’'. Њега ће кад-тад стићи последице кривоклетства и на овом и на оном свијету. Ако клетвеника, послије положене заклетве задеси каква несрећа (утре му се пород, гром удари у њиву истоку), живи се у увјерењу да га je стигла крива заклетва. И кад неко неког прокуне постоји бојазан и од такве клетве ( 16 ). Кривоклетник je „на злу гласу”. РЬему се у приватноправним односима ништа не вјерује. Недостојан je за обављање послова од општег интереса. Ако главар изврши „злочин кривоклетства” тражиће се његова смјена. Васојевићи су тражили од кгьаза Данила да одузме капетанство Шиљу Шћепанову Драговићу jep се овај криво заклео ( 17 ). Аагати je у Црној Гори стидно. За свједока се прима лице које je морално не-

(13) ~Мучно се Црногорац купе, нише секретар Кгьаза Данила В. М. Г. Медаковић. Од клетве и уклина боји се он као од живога огња, Чешће je радији Црногорац и, штетовати но се клети то крив то прав, а лукаво се заклети држи да je највећа срамота и греота ... ”, кривоклетнику ~се вшпе нигда и ништа не вјерује ...” (Живот и обичаји Црногораца, Нови Сад 1860, стр. 136, 138),

( 14 ) V једном запису скраја XIX вијека имамо примјер колективног заклињања сељана из доње Зете, поводом крађе пчела у селу. Старац, у име села, изговара a еељаци за њим понављају заклетву . Ко украо пчелу нашега брата и компшје да Бог да му се свака ствар скаменила као овај студени камеи . . . наредио Бог да му се руке осуше као ова палица ... у iseroßoj кући, на н>еговој љиви, у његоној горипи не би било берићета . . . а нама нека милостиви Бог опрости што смо морали да се гријешимо и ставл>амо амин” Шравни зборник Подгорица, август септембар 1933, 126). Или, свједоци се куну у цркви држећи сваки руке на глави свога мушког дјетета и изговара ју текст заклетве: ~Бог наредио скаменило ми се дијете у жени, теле у краву, у моју баштину траг мој да ми пошне”, ако истину не говорио (Архив Историјског института Титоград, списи из БАЦ, ф. 236, XVI, 37 (поступай у суду) 31, 32).

(15) Не само у Цриогораца већ и у сусједних Арбанаса . људи вјерују и најобичнијој клетви а камоли оној у цркви и пред скупом племена” (А. Јовићевић, Малесија, СЕЗ, кн>. 15, Београд 1923, 93, 94).

(iß) Y народу жнве успомене гдјс je кога стигла клетва Владике Петра I коЈа je уперена на појединце, некад на братства и племена за непослушност и крађу (П. Миљанић, Постанак цетињске тамнице, Правник, Београд 1893, 537.

(17) М. Цемовић, АИИ, инв. бр. 126/11, 83.