Анали Правног факултета у Београду

824

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

порочно ( 17 а). За лажно свједочење судска власт изрицала je казну багинањем која je, иначе, установлена за лупеже чланом 80. Законика књаза Данила од 1885. године и Наредбом Министарства унутраппьих дјела од 25. II 1881. године ( 18 ). Казна јавним толагањем била je безчастећа казна и за кривца je имала последице једнаке грабанској смрти. Лажно заклшьагье, по интензитету, неупоредиво je тежи гријех и преступ од лажног свједочења, па су и санкције против кривоклетника свестрано теже. Он je на удару не само овоземаљских власти и закона већ га кривоклетство прогони и у загробном животу (гријех кривоклетства пратиће га и „са ону страну гроба” и неће се „ у сјен црковни” копати) ( iß a). Y вријеме родовско-племенског друштва, до XIX внјека, да 6и се некоме допустила заклетва претпоставка je да je честит и морално непорочан. Лицу осумњиченом за преступ неће се допустити заклињање. За њега се куну друга, обично његови рођаци и племеници. Ако je неко осумњичен за крабу клетвешщи ће прво извибети да ли je осумњичени стварно извршио крабу и тек кад се увјере да то није учинио пололшбе заклетву и потврдити иегову невиност ( 19 ). Не набе ли осумњичени чикога да се закуне за њега крив je и биће кажњен. Он или друштвени колектив коме припада (кућна заједница, братство) накнадиће оштећеном штету насталу почињеним деликтом. Бојазан од заклетве предохрана je против неоправданог посезања за тубим добром. Заклетва се полаже ради заштите и приватног и јавног интереса. Умир завабених братстава ( 20 ), мебуплеменски договори о ошптим пословима, солидарност у борби против Турака потврбују се заклетвом. Закони се доносе „у име Бога” и санкционишу се заклетвом. Законик Владике Петра Iод 1796. и 1803. године ( а ) донијет je „Во имја Господа Спаса нашего Исуса Христа”. „ Главари и вес збор Црногорскога обшчества ” на њега учинише „ свиколици заклетву, целујући честни и лшвотворјашчи крст и свјатоје Евангелије ....” (чл . 33. Законика). Данилов Законик од 23. апри\а 1855. године ( 22 ) потврдили су главари и старјепшне „ од све Црнегоре и Брдах....” заклетвом „ на крст частни и свето еванбеље” да ће Законик чувати и по нему се владати и судути” (Чл. 95. Законика). Y процесу стварања црногорске државе у првој половини XIX вијека снаге заинтересоване за државу.

(17а) Свједоци у спору могу бити л>уди ~ . . кои ниесу одирие суду гриешили, ако ли су гриешили не могу правог повјерења код суда имати ..." (чл. 87. Даныловог Законика).

(18) Зборник судских закона ... 11, Цетпње 1912, 91. Тако о кажњавању лажних сбј едока батинањем нема помена у писаним прописима та казна je у пракси удомаћена и примењивана je скоро у свим врстама спорова. Тако у једиом случају, осамдесетих година XIX вијека, Сенат изриче кривду казну за бесправну сјечу шуме тако да му се узме ~ . . . један или два брата и 25 тољака зато што лаже" (Држ. архив Црне Горе, Сенат 1878. 11. 22. омот Катуиске Haxiije, бр. 66; наведено по: Д. Вучковић, Шумарство и ловство у Црној Гори, Титоград 1972, 154.

(18а) Наредба МУД-а од 14. XII 1882. и од 14 I 1883. (Зборник судских закона 11, Цетшье, 1912, 122, 123. 126).

(io) М. Цемовић, н.д., 104.

(20) Над одром владике Петра I главари се заклшьу да ће држатп међуплеменски мир (А. Попов, Путешествије в Черногорју, Санктпетербург, 1847, 303.

(21) Зборник судских закона, наредаба ... 11, Цетшье, 1912, I—2.1 —2. (22) Исто. 27—55.