Анали Правног факултета у Београду

826

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

заклетву као доказно средство. Y Црној Гори, до средине XIX вијека, заклињањем су решавани не само појединачни већ и међуплеменски н међубратственички снорови ( эт ). И у другој половини XIX вијека, онда када je у других народа заклетва постала подредно и допунско доказно средство битно измијенила своју суштину и сузила круг лица која се куну i 2B ), црногорска законодавна и судска пракса je остала при заклетви као доказу изузетне и примарне божанске снаге. Све то говори о снажном упливу родовско-племенских установа на друштвене прилике Црне Горе у другој половини XIX вијека. Остаци ових установа у сукобу су и преплићу се са новонасталим приватно-својинским односима и гьима одговарајућем начину мишљења. Taj сукоб je изразит у друштвеној свијести, посебно у приватно-правним односима гдје конзерватизам обичајног права одржава у животу и оне установе чија je основа превазиђена. Старе морално-етичке норме су на измаку, нове норме и друштвене врнједности нијесу стабилизоване. Прсцес робно-новчаних односа и систем вредности које тај процес изграђује дезорјентишу и доводе у недоумицу „племенског” човјека. Служећи се аморалним средствима у богаћењу, имућнији друштвени слој разара иегову егзистенцију. Остати при пословном поштењу и друштвеној етици из доба племена значило je осудити себе на пропаст. Природна je, стога, појава да се у црногорским капетанијама при крају XIX вијека кривоклетсхво умножило и да се „... просиплу: псовке, лажи, подметања па и крива клетва”, како то констатује поменута Наредба Мшшстарства унутрашњих дјела од 14. децембра 1882. године. Припадало je прошлости вријеме када je „ међу Црногорцима била истгшита и поштена ријеч највиша светиња, на коју се свак могао са највишом сигурношћу наслонити” ( 29 ). Крнвоклетство je постало основна опасност која je стварала општу правку несигурност и ометала напоре државне власти за изградњу модерног судског система, успоравајући позитивизацију законских прописа о судском поступку. Кривоклетство je напад на материјалну истину и доводи до веома тешких последица ( 30 ). Ово тим више што je у условима опште заосталости и скоро потпуне неписмености заклетва често бивала главно доказно средство. Писаних исправа нема, свједоци су несигурни, међусобна солидарное! братственика „ослобаВа” их обавезе да у спору свједоче један против другога. Кривоклетство je тако постна акутна и за законодавно регулисање зрела појава. На то упућује и учесталост прописа о кривоклетству при крају XIX вијека. Оштре мјере против кривоклетника нашле су свој најтежи облик у конституисању кривоклетства као посебне брачне сметње. Брак je у

(27) До књаза Данила није се другчије судило до ~казиван>у с клетвом душевном” (В. Врчевић, Огранци за нсторију Црне Горе, Цетпње, 62, 65, 68).

(2S) Y Србнји у гтрвој половини XIX зијека заклетва се тражи од свјетовњака, свештеници могу дати једино свечано обећање. Y једном распису юьаза Милоша наложено je да се заклетва допусти само у крајњој нуждн ~у недостатичности остали доказитељства” (Р .Казимировић, Организација црквепих судова, поступай и црквене казне, ПравосуЬе, Београд 1937, VI. 50).

(29) Наредба Минисгарства унутрагшъих дјела од 14. XII 1882. године, Зборник судских Закона, ... 11, Цетиње 1912, 121).

(зо) Каже се: „два без душе, трећи без главе”.