Анали Правног факултета у Београду

850

АНАЛИ правног ФАКУЛТЁТА

више места сиромашно и средње сељаштво као субјект револуцнје и стављајући га у исти ранг са сељаштвом у борби за социјалистички преображај IСине. И друго, веома значајно je за разумевање Маове концепције „дик татуре народне демократије”, мора се признати, да он никада није да вао сељаштву руководећу улогу у социјалистичкој револуцији. Руководећу улогу остварује пролетариат и КП Кине, а савез са сељаштвом осгва pyje се у „јединству радничко-сељачко демократске власти” која почива на идентичним политичким циљевима. Нико пре њега није тако експлицитно формулисао схватање о истоветности политичких циљева сељаштва и пролетаријата, који се испољавају y истој „политичкој платформи, истој политичкој одређености сељаштва и пролетариата”. Y складу са схватањем о „идентичним политичким циљевима” Мао je створио концепт о јединству радничко-сељачке власти који свој пуни смисао добија у дикгсатури народне демократы]'е, чиме се свакако идеја о „савезу пролетарнјата и сељаштва”, изражена у револуционарној тео рији марксизма садржински потпуније одређује, стварајући на тај начин услове и за ььено остваривагье политичкој пракси социјализма. Није тешко закључити да друштвени и теоријски корени полкнутих Маових опредељења леже у богатству и сложености друштвених и револуционарних збивања и специфичној друштвеној схруктури Кине. Y мноштву веома сложених друштвених услова издвојили смо само неке који би, по нашем мншљељу, били од пресудног значаја за Маово одреВење сељаштва као субјекта у друштвеној револуцији. Први, и свакако најзначајни разлог лежи у реалној социјалној структури кинеског друштва у коме већину становшпптва чини сељаштво. Наиме, 80% становништва чинло je сел>аштво, унутар којег je вршен процес социјалне диференцијације. Кулаци су чинили света око 5% сеоског становништва, чија je „производња у току одреВеног периода ипак корисна. Кулаци Iшак могу узимати извесног учешћа у борби сељачких маса против империализма, и остати неутрални у аграрној револуцији упереној против земљопоседника. Зато, ми не можемо да ставимо знак једнакости измеВу кулака и земљопоседника, нити смемо превремено да спроводимо политику ликвидације кулаштва”. ( 10 ) Око 20% сеоског становништва припадало je средњацима, који „не само да могу учествовати у антиимперијалистичкој и аграрној револуцији, него могу примити социјализам”, пише Мао-Це Тунг у кинеској револуцији. Они могу бити покретачка снага револупије заједно са пролетариатом и другим деловима сељаштва, закључује он. Сиромашни сељаци, заједно са најамним радницима чине око 70% сеоског становништва, односно они су најмасовнија покретачка снага кинеске револуције, „главна армија кинеске револуције”. Поред тога што огромну већину становништва Кине чине сељаци те се са њима мора рачунати у револуционарним збивањима, један од важних фактора поменутих схватагье треба тражити и у обележјима малобројног кинеског пролетарггјата. Пролетариат у Кини, као и у другим заосталим земљама, јесте не само малобројан већ и пореклом непосред-

(ю) Мао-Це Тунг, Кинеска револуција. Београд, 1968. стр. 46.