Анали Правног факултета у Београду

НЕКИ ТЕОРИЈСКИ И ПРАКТИЧНИ ПРОБЛЕМИ УТВРЂИВАЊА НАЈНИЖЕГ ЛИЧНОГ ДОХОТКА

1. Y водна разматрања питања најнижег личног дохотка

Више разлога су утицали да се одлучимо за разматрање питагьа расподеле (подвајања) народног дохотка С 1 ) на нето личне дохотке и „вишак производа”. Y досадашњем развоју економске литературе у нас ова проблематика се неоправдано нашла ван домена интересовања теоријске мисли, па je то допринело да она, у доброј мери, дође у раскорак са праксом. Објашњење за такво стање треба, пре света, тражити у методолошким премисама од којих се полазило, а и данас од тога нема одступања, кад je реч о разматрању постављеног проблема. Наиме, гтри заузимању става према питању расподеле оствареног дохотка на поједине његове основне елементе обично се полази од теоријске конструкције (чистог модела анализе), од основне претпоставке да у социјалистичким односима расподеле није могуће унапред да се разграничи новоствореиа вредност (доходак основне организације удруженог рада, уже или шире групације привређивања, доходак укупне друштвене привреде, односно социјалистичке републике, покрајине, општине), на нето личне дохотке и вишак производа (раније, од 1968. године, овај део je означаван као акумуладија и фондови), већ се полази од просте чињенице да je остварени доходак јединствена целина, хомоген по својој унутрашњој структури, и да се као такав не може подвајати на елементе „потребног производа” ( 2 ) и вишка произвола. Овакав закључак се изводи на основу низа претходно датих теоријских премиса: да у социализму не постоји робни карактер радне снаге, да се његова садржина заснива на друштвеној својини средстава за производњу, и да се због тога не остварује расподела дохотка на основу својинских овлашћења појединаца и друштвених трупа већ да се присвајање (расподела) врши на основу друштвено признатог квантума рада.

(1) Статистички годишњак из кога су, углавном узети подаци за квантнтативну анализу структуре (релативног учешћа) личных доходака и вишка произвола у расподели националног дохотка (новостворене вредности), користи се, без нзузетка, термином „народни доходах", Водећи рачуна о спедифичностима наше привреде и i-ьепе вишенационалне структуре овај термин je за коришћење, много адскватнији. (2) Појам ~потребан производ” за сада се условно употребл.ава и тек после нешто ширих излагала његове суштине биће извесно шта се под овим појмом подразумева.