Анали Правног факултета у Београду

234

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

Обрад Гаврилович ВАЉЕВСКИ ОКРУЖНИ СУД 1815—1865. ГОД. Извори српског права III Посебна издавања Српске академије наука и уметности, књ. CDLIX, 1973, стр. 411, Београд

Ова книга обухвата збирку судске грађе од 1815. год. до 1865, односно период од педесет година после успешно завршеног друтог српског устанка. Грађа представља изванредно значајан извор за изучаване неколико правних области Србије тога доба, као и правосудних органа, обичајног права, социјалних и других институција. Обрад Гавриловић, дутогодишњи сарадник Одбора за изворе српског права Српске академије наука и уметности, преписао je највећи део грађе још пре рата и на тај начин сачувао од каснијег уништена многе интересантне и важне податке, који ће веома користити правној науци за обраду овог периода наше историје. Ових педесет година XIX века представлају године превирања, оснивана нове власти, оснивања судова, стварана крнтеријума у поставлану судија, као и стварана казнене политике. Први српски закон, изгласан од стране законодавне скупштине месеца маја 1804. године, представла увод у овај период и садржи одредбе исклучиво кривичног и војпо-кривичног характера, што je несумниво логично с обзиром на тадашњу политнчку ситуацију. Taj закон je саставио прота Матија Ненадовић према Крмчији и Јустинијановом законику, али се у њему осећа и дух обичајног права, које ће још врло дуто имати утицаја на правки живот Србије. Аутор je поделио книгу на три дела према два различита критеријума. Узимајући као хронолошку границу 1822. годину, односно годину установлена Суда ваљевске нахије, поделио je граБу на два периода; први, од 1815. до 1822. и други од 1822. до 1865. године. Затим je други период поделен према правним областима на предмете који се односе на грађанско и предмете који се односе на кривично право. Y првом периоду (1815 —1822) судски послови су били у рукама тадашњих носиоца управне власти сеоских, варошких, среских и нахијских кнезова, док je врховну судску власт за себе задржао сам кназ Милош Обреновић и делио je са својом канцеларијом. Актом од 1. јула 1822. године књаз je наложио заповеднику валевске и шабачке нахије, господару Јеврему Обреновићу да у својим нахијама установи нахијске судове. Од тада почине други период у коме поставлене судије пресуБују у граБанским парницама и одлучују по кривичним предметима. Из предмета сакуплених у првом делу книге види се да су се молиоци најчешће обраћали директно кназу Милошу, и то због најразличитијих ствари: ради добијања дозволе за куповину волова, у вези с пошилком новог пореза и муселимове плате, у вези с исплатом остатка дута по једној облигацији, као и ради извештаја у којима га обавештавају да су поступили по неговнм заповестима. Он решава спорове око сеоских меВа, a обраћа му се и сирота удовица тражећи помоћ и заштиту. Аруги део книге садржи граБанске предмете. Све до доношена Српског граВанског законика 1844. године не постоји јединствен начгш у решавану грађанских парница. Судије се ослањају на обичајно право, на свој здрав разум и осећај правичыости. С обзиром да су у то време судије биле неписмене, a једнно судски писари писмени, није тешко замислити са каквим су се проблемима сусретали и какве су све препреке морали савлађивати да би доигли до одговарајућих одлука. Најчешће су били спорови око сеоских међа и премеБивана, спорови око дуга, наследства и брачки спорови. Y некима од тих спорова парничари се, по обичају из претходног периода обраћају директно кназу, запоставлајући на тај начин првостепене судске органе. МеБутим, кназ више неће да решава такве спорове, него их упућује надлежним органи.ма.