Анали Правног факултета у Београду

235

ПРИКАЗИ

Услед начела „земља припада онима који je обраБују” које je књаз Милош поставно, дошло je до мноштва грађанских парница око власништва на земљу нзмеВу приватних лица, па чак и између манастира и сељака који су душ времена обраВивали манастирску земл>у, или на њој становали. Ови спорови су трајали веома дуго, па су сељаци понекад тражили пресуБене од књаза. У таквнм споровима je кназ Милош увек био на страны сељака и тиме доказивао своју прогресивност у овом погледу. По великом броју уговора о зајму (давану новца под интерес), види се да je то био уносан посао. Законска камата од 12% у пракси je достигала и 50%. У ситуацији све веће социјалне диференцијације становништва на селу, већ се разликује слој који тражи избављење из финансиских тешкоћа путем узимаља зајма од оног слоја који ту тражи нови извор зараде и богаћења. Наследно право ни je било потпуно регу.шсано до доношења Српског грађанског законика, те због тога тестамент, као израз последње воље оставиоца, игра значајну улогу. Мушко потомство и сродници по мушкој линији били су увек у предности приликом деобе наслеВа. Постојао je и посебан начин за распоређивање заоставштине после смрти оставиоца, који није имао мушког потомства. У том случају су сеоски кметови додељивали непокретно имање неком досељенику, док je покретна имовина припадала женској деци, а ако су била малолетна. онима који су се о тој деци старали. Уговори о ортаклуку, залози непокретне ствари, усвојењу, затим службености и сметагьа поссда су правки института који се могу наћи у овој граВи, али су релативно ретки. У споровима око сеоских међа, којих има много и који доводе до заоштрених односа меВу селима, одлуку доносе, у ствари, сами сељаци. Кметови испитају најстарије људе који ce сећају куда je некад ишла меБа или се сељаци из оба села сакупе на спорном подручју и реше како ће га омеВита. Осим дужности пресуВивања у граВанским парницама, судови су имали и дужност ислеВнвања парница, те je аутор многе од тих испита унео у своју граВу. Интересантно je да су виши судови у брачним споровима често штитили жену, која се излазила у једној подреВено ј ситуацији и којој je заштита била итекако потребна. Та заштита се, утлавном, односила на спречавање притиска када je у питању удаја или тежак живот у постојећем браку. Суд je у многим оправдании случајевима давао развод брака кривицом мужа, што je неочекивано прогресивно за једну конзервативну и изразито патријархалну земљу, каква je била Србија у то време. Ваљевски окружни суд je имао веома много дужности и широк делокруг обавеза. Осим ислеВинања парница и кривичних дела и доношена пресуда по граВанским и кривичним предметима, суд je имао за дужност вођене надзора над управном влашћу на територији ваљевске нахије, вршење административне преписке, старање о досељеницима, старање о народном здрављу, воБење тајне службе са другим земљама (нарочито са Босном), обављање послова војне струке и вршење контроле и надзора над народном привредом и граВевинарством. Овакав обиман и разнородан делокруг рада могли су обављати само људи који су имали изразито велики ауторитет у народу, те се приликом бираньа и постављања судија водило рачуиа и о овом мохменту. Трећи део книге садржи кривичне предмете. Није тешко уочити да има далеко више кривичних дела телесне повреде, убистава, па чак и чедоморства, него дела ситне или обичне краБе. КраВе се ушавном врше кохмбиновано са тешким телесним повреда,ма или убиствима, те се појављују У виду разбојништва или хајдучије.