Анали Правног факултета у Београду

236

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

Овај део даје слику ситуације са последицама дуготрајног живота без националне слободе и регуларних власти путем којих човек може заштити своје право, имовину, или пак живот. Створио се обичај решавања многих проблема и меВусуседских односа путем физичког обрачуна, пушке или ножа. Туче и кавге су редовна појава на свим већим скуповима, нарочито на вашарима, а често и на свадбама. Ношење оружја je потпуно слободно, не постоје никаква ограничена нити прописи о издавању дозвола. То има за последицу да долази до убистава и због обичних сваВа при чувапу стоке или на игранкама у селу. Виновниди су најчешће млади људи који сувнше брзо и пренаглашено реагују и желе да покажу своју храброст пред врппьадима или пак луди под дејством алкохола. Y исто време су убиства са предумншљај ем веома ретка. Често кривично дело je и недозвољена горосеча, што вероватно у великом броју случајева произилази из навике да се једноставно оде у шуму и одсече онолико дрвећа колико je коме потребно. Горосеча je дуго времена била потпуно слободна, па се чак и земља за обрађивање добијала слободном сечом и крчењем шуме. Забрана слободне сече je, очигледно, још дуто времена наплавила на отпор у народу. Кривична дела против морала су такоВе прилично бројна. Снловање родоскрвење, блуд са очухом, снахом или прељуба са девером имају сложено узроке. Један од услова који je допринео пшрењу таквих кривичних дела je био живот у заједничком домаћинству већег броја лица која нису у блиском или уопште нису у крвном сродству. Примитиван начин живота, спавање у заједничкој цросторији, непросвећеност и незнање свакако имају веома много утицаја на ову врсту противправног понашања. Веома je велики број кривичних дела чедоморства, поготово у односу на број лакших кривичних дела. Учиниоци су обично саме ванбрачне мајке, које приступају извршењу дела чешће по наговору неке старије особе него самоиницијативно. Страх од срамоте коју доноси ванбрачно дете нагони младе, углавном малолетне мајке, да се своје новороБене деце ослобађају на свиреп и безосећајан начин Систем кажњавања садржи неколико врста казни. То су телесне, временски, имовинске я смртна казна. Телесне казне се састоје од батипапа, које се примењује на мушкарце, камџијање, које се примењује на жене и најтеже телесне казне трчање шибе, које се прпмењује на мушкарце. Зависно од врсте кривичног дела и околности под којима je починено, број батина или камција може бити веома различит. Трчапе шибе има три вида; 3 пута кроз 300 момака, 6 пута кроз 300 момака и 12 пута кроз 300 момака. Казна трчапа шибе у свом најлакшем облику je примењивана на извршиоце кривичног дела крађе и могла je бити извршена јавно на вашару или некем другом скупу. Друга вид ове казне примепиван je на убице и могао je бити комбинован са робијом, док je трећи вид примењиван на убице који cv своје дело изврпшли под отежавајућим околностима, или je овом казной замепивана смртна казна. Временске казне могу бити отежане принудним радом, а за најтежа кривична дела се изрнче казна робије у оковпма. Имовинске казне су такоВе честе и пихов износ има велики распон. Све три врсте казни се могу изрицати самостално или кумулативно, с тим што се више кобинују телесне и временске и телесне и имовинске, него временске и имовинске. Смртна казна се извршава стрељањем или вешапем. Ако je у пытапу веома тешко кривично дело, учиниочево тело се после извршепа смртне казне ставља на точак и излаже на раскрсници или неком другом видном месту, да би служило као опомена свим потенцијалним кривцима. Ипак, с обзиром да се број кривичних дела никако не смањује, изгледа да казне, чија je еврха одмазда и застрашивапе, нису постизале свој основни цнљ. Први пут се у Србији тога доба јавља институт правозаступништва. То видимо по једном кривичном предмету где се правозаступник Л>убо-