Анали Правног факултета у Београду

237

ПРШСАЗИ

мир Радовановић оптужује због преваре и прављења лажних неправа, те се уз помоћ сведока и неправа истражује његова кривица. Најзад, треба истаћи да je непостојање једног комплетног кривичног законика представљало велнку тешкоћу у пресуђењу, поготово за судије које нису имале никакво предзнање, те су целокупно искуство у овом одговорном послу морали стицати сами.

Биљана Марковић

Dr Klaus Berchtold: »DER BUNDESPRÄSIDENT«, Springer-Verlag, Wien New York. 1969, 354 s.

Институција шефа државе представља значајну институцију у уставном и политичном систему једне земље. Место, карактер, функције и улога овога органа могу у знатној мери опредељивати и сам карактер уставног и политичког система једне земље. Разлике које су се јављале међу појединим политичким системима у односу на положа] и улогу шефа државе у политичном систему, биле су основа или један од знача]них елемената у истраживању и изучавању политичких система и њиховог функционисања. То ]е био и разлог да су функције и положа] шефа државе у уставном и политичном систему за многе теоретичаре били једини и иснључиви критеријум класификовања и диференцирања политичних система, или je то барем био знача]ан моменат и елеменат мейусобног разликовања политичких система. Због света тога je разумљиво и интересовање правне и политичке науке и мисли за изучавање ове институције. Вредан допринос изучавању карактера, места и улоге институције шефа државе налазимо у књизи др Клауса Бертхолда (Klausa Berchtolda) »Der Bundespräsident«, која je у издању Springer-Verlag изашла 1969. године. Y поменутом делу посебно исцрпно и свеобухватно се анализиpajy и изучавају уставноправни, па и политиколошки аспекти положа] а и карактера институције шефа државе, односно председника једне савезне републике као што je Аустрија. Пре преласка на анализу и објашњења која се односе на институцију шефа државе у Аустрији, аутор посвећује значајну пажњу неким општим и теоријским питањима која се односе на положа] и улогу шефа државе у уставном и политичком систему. Y том делу нарочита пажња je посвећена значају функције шефа државе у земљама са републиканским обликом владавине, при чему се посебна пажња поклања проблемима суверенитета у тим земљама и знача]у улоге шефа државе као органа егзекутиве, као и његовом значају у функцији органа који иступа у међчнародним односима. Y оквиру првога дела свога рада, аутор анализира и структуралне проблеме уставноправног положаја шефа државе обухватајући овом анализом карактер и обележја остваривагьа положаја шефа државе у председничко] републици у класичном или дуалистичком парламентарном систему и у скупштинском систему. На крају овога дела ауторову пажњу везује питање функције шефа државе у правном систему. Y другом, по обиму ширем делу, аутор концентрише своју пажњу на истраживање уставноправног положа] а и обележја институције савезног председника у Аустрији, сврставајући сву проблематику везану за ово питање на четири основна проблема у оквиру четири одељка. Први одел>ак je посвећен основним организадионим обележјима и институционалшш димензијама положа] а шефа државе у правном систему. Садржином овога оделена обухваћена су питања избора и трајања мандата председника републике; функције чије je вршење инкомпатибилно са функцијом председника републике; имунитетска заштита