Анали Правног факултета у Београду

238

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

председника републике; облици, характер и дејство политичке и правые одговорности председника републике; заступанье председника републике и питане накнаде коју председник републике добија за обављане поверених му функција. Y* овом одељку су, дакле, изложене правые претпо ставке, оквири и услови за остваривање положаја председника републике У уставном систему. Њиховом анализом дати су и основни показатели који димензионирају правый карактер положаја председника републике у уставном систему. Садржина другог оделка обухвата ана.лизу уставноправних овлашћења председника републике, чијим вршењем овај орган иступа у функпији органа који представла државу у односима са иностранством. Место и улога председника републике у овој области одреВује се како са становишта одредаба унутрашњег уставног поретка, тако и у становишта међународног права. Место и улога председника републике у овој области одреВени су и исцрпљују се у три основне групе функција спољног представљања. Прва група се односи на функцнје председника републике у домену закључења меВународних уговора. Поред овлашћења која припадају председнгпсу републике у поступку закључења међународних уговора овде се посебно обраВују и шгтања одобрена меВународног уговора од стране Националног савета, обавеза одобрена меВународних уговора, ратификација меВународних уговора, као и нареВене за испуњење меВународних уговора. Друга група овлашћења председника репуб.лнке оОухвата права везана за активно и пасивно посланство, као и одговарајућа конзуларна овлашћења, као права чије вршење класично, традиционално припада шефу државе. Y треВу групу сврстана су права председника републике у домену објављивања рата и закључења мира. Трећи одељак, који заузима највише простора у поменутом делу, аутор посвећује карактеру и остваривању уставних функција шефа државе које он остварује у оквиру постојећег уставног система. Y овом одељку су обухваћена одре Вена извршна овлашВена председника републике, при чему се посебно обраВују правый акти које доноси председник републике, њихова правна природа, садржина, карактер и сл.; права председника републике ко ja се односе на именоване савезних службеника и савезних функционера; овлашћења председника републике везана за доделу одликована и почасних звана; права везана за народни референдум како о питањима која представљају закснску материју, тако и о питанима уставног характера; овлашВена председника републике у односу на премештане седишта највиших савезних органа, као и иегова права у односу на позакоњене (легитимацију) ванбрачне деце. Сва наведена овлашћена председника републике, аутор обухвата једним скушшм појмом, одреБујуВи их као извршна овлашВена. Y оквиру овога одељка обрађују се и меВусобни односи, утицаји и везе између председника републике и општег представничког тела. Аутор првенствено разматра она овлашВена председника републике, које он остварује у односу према Нацноналном савету и којима се институционалио изражавају меВусобни односи председника репуб.лнке и Националног савета. Ова права председника републике обухватају, на пример: овлашВене сазивана новоизабраног Националног савета и сазиване заседала Националног савета, као и права везана за распуштане националног савета. Поред разматрана одыоса председника републике према Националном савету, аутор не пропушта да своје изучаване употпуни и анализом односа председника репуб.лнке према Савезном савету, Савезној скупштини, као и скупштинама земаља члангща федерације. Једна од значајних димензија у одређивану уставноправног положа] а председника републике изражава се и у остваривану негових овлашВена у односу према савезној влади и владама земаља чланица федерације. Из тога проистиче и ауторово интересоване за ана.лизу права и дужности шефа државе у домену избора и именована савезне владе, у питанима разрешена или оставке владе или појединог савезног министра, у формирану прмвреме владе итд. Основ и разлог признавала и