Анали Правног факултета у Београду

239

ПРИКАЗИ

установљавања наведених овлашћења y корист председника републике проистичу из чшьенице да председнику републике прнпадају одговарајућа овлашћења извршног карактера из чијег остваривања нужно проистичу и одговарајући односи као влади као органу коме je поверено обављање извршних и оперативник по ,'лова. Полазећи од значаја утицаја који на положа] председника републике у уставном и политичном систему могу имати њигова овлашћења у законодавном поступку, аутор посебну пажњу посвећује овој проблематиди. Две су основне карактеристичне ситуације у којима председник републике остварује свсја права и дужности у овој области. Једна ситуација се односи на вршење права и дужности председника републике у редовном поступку доношења савезних закона. Y том случају у корист председника републике установлено je право да доноси акт о проглашењу закона. Поред указиваньа на садржину и ширину овлашћења председника републике у овој области, аутор указу]е join само на карактер и садржину самога акта о проглашењу закона. Друга ситуација у којој председник републике врши своја овлашћења у законодавном поступку je изузетна. Њу карактерише постојање изузетыих околности у политичном систему. Йз те чшьенице проистичу и иешто другачија овлашћења председника републике у упоређењу са његовим овлашћењима у законодавном поступку, која он врши у редовним прилпкама. То je разлог што аутор на овим питањима луже задржава нашу пажгьу. Анализа проблематике у овој области обухвата: проблем правые природе правила и аката које доноси председник републике у изузетним ситуацијама, претпоставке за примену права председника републике у таквим ситуацијама, поступак ггроглашења изузетних околности; ограничена у односу на садржину аката донетих у изузетним приликама; парламентарку, односно политичку, и правку контролу аката донетих у изузетним околностима итд. Председнику републике припадају и одговарајућа класична овлашћења у области правосуђа. Y овом случају аутор везује интересовање за остваривање права на давање помилована. Аутор анализира, поред надлежности председника републике у погледу остваривана права на даване помилована, join и питана: суштине и карактера права на помиловане; поступка у коме се ово право остварује као и последица и дејстава таквога акта председника републике. На крају овог оделка аутор разматра, у краћим цртама, и неке од димензија и елеменага којима се успоставлају међусобни односи председника републике и YcraßHor суда. Поред претпоставки за оствариване надлежности председника републике у тим односима дато je одговарајуће место и карактеру, улози и значају различитих ставова (правоснажних, извршних и сл.) Уставног суда, у циљу прецизног сагледавана овлашћења председника репуб.дике у тим пнтанима. После дни одељак овога дела аутор je посветио питану политичког значаја институције председника републике покушавајући да основе политичког утицаја председника републике нађе у одређеним карактеристичним и конкретним ситуацијама у политичном систему (на пример; положа] и карактер институције председника републике у уставној кризи 1933. године, буцетским кризама 1952, 1960. и 1965. године и сл.). Дело које je пред нама, чија je садржина изложена у кратким цртама, доприноси бољем разумевању институције шефа државе, а посебно доприноси изучавању уставноправних обележја ове институције. Ово дело посебно доприноси сазнавању уставноправног положаја и карактера институције шефа државе у Аустрији, с обзиром да даје исцрпну и свеобухватну анализу свих уставноправних обележја ове институције. Поменуто дело пружа и низ корисних података и сазнана за све оне који показују интересоване за изучаване упоредног уставног права.

Мр

Маријана Пајванчић