Анали Правног факултета у Београду

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

вао у то време. Њиме je, пре света, била предвиВена заједничка борба против Немачке до њеног слома. Две стране су се даље обавезивале да помогну једна другој, ако би се Немачка после рата вратнла на своју политику агресије, било сама или у савезу с некой другом државом. Оне су се, такоВе, обавезивале да не узимају учешће ни у каквом савезу који би био уперен против друге стране. Најзад, две стране су изјављивале да ће после рата деловати у духу пријател>ства и сарадње, у намери да развију и ојачају економске и културне везе које уједињују народе двеју земаља. Уговор je представљао међународноправну основу и темељ спољне политике Југославије у наредним годинама и сматран je битним чиниоцем учвршћења њеног међународног положаја. Постојали су бројни разлози за одлучну усмереност на повезивање Југославије са Совјетским Савезом. Пре свега, треба имати у виду традиционализам односа у меВународном комунистичком покрету. КПЈ као руководећа политична снага у Југославији гледала je у СССР прву земљу социјализма, чији je углед стално развијан у народним масама уочи para и у току рата, наравно и после рата. Под утицајем Совјетског Савеза био je целокупан комунистички покрет. Вођ совјетске државе Сталин сматран je и воВом светског пролетариата и важно je за неприкосновени марксистички ауторитет у меБународном комунистичком покрету. „Кратак курс историје СКП (б)” и Стаљинова „Питања ленинизма” представлали су основну марксистичку литературу. С обзиром на усмереност на унутрашњи социјалистички развитак, ослањање на СССР и зближавање са земљама које су узеле исти правац друштвеног развитка природно се постављало. Сейм тога, и монолитизам као водеће начело и основна карактеристика традшдионалних односа у меВународном комунистичком покрету захтевао je тесно повезивање и потпуно јединство, у првом реду с првом земљом социјализма. Поред традиционалних односа у меВународном комунистичком покрету од значајног утнцаја на совјетско-југословенске односе била je и заједничка борба у другом светском рату. Црвена армија je заједно с јединицама Народноослободилачке војске Југославије учествовала у ослобађању источник крајева Југославије и Београда. Од Совјетског Савеза добијени су крајем рата тешко наоружање, авијација и помоћ у војним стручњацима. Совјетска штампа je ипак, и поред спољнополитичких обзира, од 1942. године давала публицитет борби народа Југославије под воВством Врховног штаба HÜB и ПОЈ, односно КПЈ. Y току рата, у Совјетском Савезу радила je и Партизанска радио-станица „Слободка Југославија”. Најзад, Совјетски Савез je посредно и признао нову Југославију већ 1944. године, обраћајући ce формално НКОЈ да одобри пролаз совјетских трупа преко територије Јургославије, свесно заобилазећи при том краљевску владу И. Шубашића у Лондону, с којом je иначе влада СССР одржавала редовне дипломатске односе ( 2 ). Y разматрању разлога југословенске послератне упућености на СССР, не може се пренебрегнути чигьеница да je Совјетски Савез изи-

(2) Бранко Петрановнћ, Политична и економска основа народне власти у Југославији за време обнове, Београд, 1969. (дал>е у папоменама Политична и економска основа народне власти), стр. 206 —207.