Анали Правног факултета у Београду

29

ЈУГОСЛОВЕНСКА СПОЛНА ПОЛИТИКА 1945—1948.

шао из другог светског рата као моћна сила без чијег се учешћа више није могло решавати ни једио питагье у свету. Док je већи период времена између два рата био подвргнут изолацији и економској блокади, дотле се у послератној међународиој заједници СССР појавлује као сила с великом војном снагом, од пресудног утицаја на уређење међународних односа. Нормално je отуда било и очекивање руководства КШ да Совјетски Савез помогне будући програм социјалистичке изградње у Југославији, као и да дояринесе учвршћењу њеног меЬународног положаја. Ово уголико пре, ако се има у виду негативан став САД и Велике Британије дрема развоју догађаја у Југославији и широко примењивана политика притиска са стране ових земаља. Притисак великих западних сила у односу на нову Југославију све се оштрије исполавао са расцепом у ратном савезу и наговештавањем и касније избијањем „хладног рата”. Југословенско приближавање Совјетском Савезу и закључење совјетско-југословенског уговора априла 1945. био je за њих знак да Југославија напушта политику сарадње са свим савезничким државама. Доношење социјалистичких мера (конфискација имовхше и надионализација страног и домаћег капитала) представлало je доказ да унутраппьи развој Југославије тече по обрасцу совјетског друштвеног уређења. Исто тако, на неразумевање, отпор, па и непрнјатељство западних земала наилазила je и југословенска политика подршке демократским покретима у другим землама. Антијугословенски став западних сила дошао je најпре до изражаја у односу на проблем северозападних граница Југославије, покренут још у току рата у оквиру борбе за терихоријални интегритет и етничку целину југословенских народа. Захтеви за присаједињење Истре, Словеначког приморја и Трста, као и Корушке представляли су, найме, израз националних, историјских и етничких интереса народа Југославије и темелили су се на начелу права народа на самоопределенье, ко je су истакли Председник САД и британски Премијер још августа 1941. године у Атлантској повели. Y кризи око Трста насталој већ маја 1945. године, Југославија je под жестоким англо-америчким војним и политичким притиском била принуђена да повуче своје трупе из града. Y далем развоју догађаја САД и Велика Британија су одлучно подржавале италијанске захтеве. Западне силе су се, исто тако, супротставлале и југословенским захтевима у погледу Корушке ( 3 ). Поред тога, западне силе неповолно су третирале Југославију и приликом разматрања репарациоиих потраживања из западних окупационих зона Немачке. Одуговлачило се с реституиијом југословенске имовине у иностранству (речни пловии парк на Дунаву у Немачкој и монетарно злато склонено за време рата из Југославије). САД и Велика Британија указују подршку југословенској политичкој емиграцији. Оне прихватају југословенске колаборационнсте и ратне заробљенике који су 1945. године одбили да се врате у землу. Супротно савезничким договорима у току рата да ратни злочинцн морају одговарати у землама у

(3) Вид. опш. ibid. стр. 207—210. (Цф. В. Гавранов, М. Стојковић, Међуиароднн односи и спол>на политика Југославије, Београд 1972. стр. 196—198.