Анали Правног факултета у Београду

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

којима су починили злочине, они нису изручивани Југославији. Разним видовима подршке поражении снагама настојала се створити основа за евентуално интервенисање споља и утицај на унутраппьи развитак у Југославији. Запад ради на стварању политичке емиграције из Југославије, Мађарске, СССР, Полске, Румуније, Бугарске и на развијању снажне антикомунистичке пропаганде. Долазило je и до повреда југословенског ваздушног простора од стране англо-америчког ваздухопловства, што je у лето 1946. довело и до ооарања америчких авиона над jyroсловенском територијом, и тако дале. Све ово било je у функдији политике „одбране од комунистичке опасности” KOja je и иницирала блоковску поделу света. Имајући, поред осталог, у виду и овакав мейународни контекст, може се рећи да упућеност Јутославије на јачање односа са Совјетским Савезом није била само израз субјективне процене и жеље већ je била, на известан начин, и објективно одређена. На совјетску политику се у ЈутославиЈИ гледало као на синоним мира и напретка. Совјетске спољнополитичке иницијативе подржаване су безрезервно. Говори Ј. В. Сталина и В. М. Молотова су се интегрално иреносили у југословенској штампи. Југославија je имала став идентичан совјетском у односу на питагье борбе против пријема Франкове Шпаније у Организацију уједињених нација, док се, с друге стране, изјашњавала за пријем у организацију земала које су активно учествовале у борби против фашизма. Попут Совјетског Савеза и она инсистира на повратку раселених лица и залаже се за изручење и суђење ратним злочинцима у землама у којима су починили злочине. Револуционарно-демократски поредак у Југославији и живи дух недавно зазршене антифашистичке борбе народа Југославије изражавао се, разумливо, и у залагању за демократску праксу међународних односа. Југославија je давала подршку Совјетском Савезу приликом разговора о денацификации Немачке и извршењу одредаба Потсдамске конференције, с обзиром на то да je као жртва фашистичке агресије била веома заинтересована за искорењивање фапшзма у послерашом свету. Подршка совјет ској политици изражавана je и преко свесловенског покрета, чија je активност била претежно манифестационог карактера, али доста изражена у првим послератним годинами. На Словёнском конгресу, одржаном у Београду крајем 1946. године, Југославија заступа став о потреби јединства словенских земала у борби за мир, против обнове фашизма и за културну узајамност слободолубивих народа (■*)• Y овим оквирима огшгте подршке совјетској сполшој политици било je и прихватагье од стране руководства KQJ совјетске инициативе за стварање Информбироа и активно учествовање у њеном реализовању, као одговор на америчку офанзивност која je водила заоштравању меЬународних односа. Кад je реч о унутраигњој изградњи нове Југославије, совјетски мод ел државне и друштвене организације узиман je за образац органи-

(4) Вид. Бранко Петрановцћ, Чедомир Штрбац, Станислав Стојановић, Јутославија у међународном радничком покрету, Београд, 1973., стр. 76—77.