Анали Правног факултета у Београду

45

накнада штпте за губитлк издржавања

штехе коју трпе гуЭитком издржавања или помагања” (чл. 156, ст. 1) ( 5 ). Тако je и по пољском Грайанском законику од 1964. године (чл. 446, § 2). По чл. 460, ст. 2. Грађанског законика РСФСР од 1964. године „у случају смрти оштећеног право на накнаду штехе имају лица неспособна за рад која je умрли издржавао или која су на дан његове смрти имала право да траже његово издржавање”. Тако и по § 448. Грайанског закошпса Републике Чехословачке од 1964. године: „код проузроковања смрти, новчаном рентом накнаВују се трошкови живота преживелим лицима која je умрли издржавао или био дужан да издржава”. 4. Став прихваћен у правима европских социјалистичких земаља треба подржати. Теоријски, за настанак права на накнаду штете није неопходна повреда субјективног права, већ je доводна и повреда једног легитимног интереса (°), подразумевајући под тим интерес који je у складу с правом и моралом. Прималац такозваног добровољног издржавања несумњиво je повређен y једном свом озбиљном имовинском интересу, пошто губи издржавање које je дотле имао и које би му погинули и даље пружао да je остао у животу (отпада, дакле, случај где издржавање није било редовно и стално, те нема основа за претпоставку да би се наставило и у будуйности). С друге стране, издржавање je редовно последица једне моралне дужности, а ништа не говори унапред и на један општи начин да се издржавање које није последица законске обавезе противи праву и моралу. И у основы законске обавезе издржавања лежи морална дужност издржавања, али као морална дужност издржавање je шире, како у погледу крута лица којима закон намейе обавезу издржавања, тако и у погледу строгости услова под којима намейе ту обавезу. Законска обавеза издржавања je израз једне врло строге, врло нмперативне моралне дужности, ван icoje још увек постоји врло широко поле тзв. добровол>ног издржавања, које je, такойе, редовно израз једне моралне дужности, породичне солидарности или легитигдних афекција. Не треба страховати од тога да Йе тужилац (прималац доброволзног издржавања) често остварити право на накнаду штете и у случају кад би издрж.авање иначе престало и да Je давалац остао жив. Y реалности Йе се пре догодити обрнуто: да оштећеник, на коме лежи терет доказивања, не оствари право на накнаду штете зато што није успео да докаже да je штета извесна иако она то у ствари Јесте, иако би се, да je давалац у животу, издржавање продужило и у будуйности. § 2. ОДШТЕТНИ ИЛИ АЛИМЕНТАЦИОНИ КАРАКТЕР РЕНТЕ 5. Y AOMaftoj литератури je, зачудо, доста распрострањена тврдња да обавеза издржавагьа може настати и из деликта, што практично значи да лице Koje je одговорно за смрт законског даваоца издржавања постаје на основу своје грађанске одговорности дужник обавезе издржа

(5) Михаило КОНСТАНТИНОВНЕ, Облигације и уговори, Скица за законик о облигацијама и уговорима, Правый факултет у Београду, Београд, 1969. (6) Проф. М. КОНСТАНТИНОВНЕ у чл. 124. Скице предвиђа да се под штетом подразумева" и повреда сваког законитог интереса”.