Анали Правног факултета у Београду

46

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛГЕТА

вања. То, другим речима, значи да рента на коју ошхећеник има право има алиментациони карактер. То становнште прихваћено je и у извесном броју пресуда. Врховни суд Хрватске каже у једној својој одлуци; „Неоправдан je закључак првостепеног суда, да захтев тужиља није захтев за издржавање, јер да се ради о дужности иакнаде штете, коју су оне претрпеле губитком оца којег je убио туженик. Тачно je да je захтев тужбе основан на дужности накнаде штете, али се та штета састоји баш у губитку издржавања, које je тужиљама на основу законске дужности пружао њихов покојнн отац, јер су смрћу оца то издржавање изгубиле. Према томе, захтев тужиља представља захтев за издржавање, само што дужност туженот произилази из обавезе накнаде штете (ex delicto), те се при решавању захтева тужиља имају поред правних правила о иакнади штете такоВе сходно примењивати и законски прописи којима je регулисана дужност родитеља да издржавају своју децу". И у даљем тексту пресуда говори о издржавању: „Тужиље су од туженог затражиле да им издржаваае плаћа у новцу, а тужени je на такав начин давања издржавања пристао. Из природе сане ствари произилази да се издржавагье има давати свакодневно и док постоје околности које то оправдавају. На тај ће се начин најбоље задовољити потребе издржавања, a тиме ће обвезник најпотпуније испунити своју обавезу. Такав начин издржавања произилази из 38. и 39. Основног закона о односима родитеља и деде” ( 7 ). Овакве пресуде могу се наћи и у пракси других судова. Окружни суд у Сремској Митровици у изреци једне пресуде обавезује тужено предузеће „да тужиоцима на нме издржавања плаћа месечно сваком по 40 нових динара". А у образложењу каже: „Тужитељи су уложили жалбу на део пресуде којим су одбијени са захтевом за накнаду изгубљеног издржавања”. И даље: „Y конкретном случају штета се огледа у изгубљеном издржавању тужитеља од стране покојног С. па je суд имајући све то у виду усвојио захтев за издржавање у целости и туженика обвезао да тужитељима на име издржавања плаћа месечно за сваког по 40 нових динара” ( 8 ). 6. То схватање треба категорички одбацити. Обавеза издржавања може настати на основу правног посла (уговора, тестамента), што по самој хипотези није наш случај, или на основу законске наредбе а таква законска наредба нигде не постоји. Пошто нико не спори да je реч о обавези из деликта и пошто за ту обавезу не постоји никакав lex specialis, на њу се имају применити општа правила грађанске одговорности, из којих опет несумњиво произилази одштетни карактер ренте. Ао забуне je, по нашем мишљењу, дошло из два разлога. Први разлог je тај што рента има алиметациону намену, што поверилац ау употребљава ради задовол>ења својих потреба (за своје издржавање). Међутим, једно je алиментационо одређење ренте, која (рента) има одштетни

(7) Решење Врховног суда Хрватске Гж 44/53 од 3. фебруара 1953. године, Збирка одлука врховних судова, сабралн и средили др Никола МИКУЛАНДА н Михаило ГАЈИН, Београд, 1954, одлука бр. 161. (8) Пресуда Окружног суда у Сремској Митровици П 880/65. од 18. јануара 1966. Из архиве Окружног суда у Сремској Митровици.