Анали Правног факултета у Београду

47

HAKHAAA ШТЕТЕ ЗА ГУБИТАК ИЗДРЖАВАН.Л

основ и одштетну природу, а друго je рента која има алиментациони основ и алиментациони карактер. Из одштетног карактера ренте произилази да се њен износ равна према величини штете, дакле, према обиму издржавања које би погинули давалац да je остао у животу, и даље плаћао (и чнји би износ зависио од његових имовинских могућности). Ако би рента идеала алиментациону природу, ако би на проузроковачу штете лежала обавеза издржаваньа, та би обавеза, по ошитим правилима, зависила од његових имовинских могућности. Како су ова два лица погинули законски давалац и лице одговорно за његову смрт редовно различитих имовинских могућности, то значи да би износ ренте која има алиментациону природу редовно био већи или магьи од издржавања на које би прималац оштећенгпс имао право да je и његов погинули законски давалац жив. Могло &я се, чак, догодити да се због имовинских могућности штетника рента уопште не досуди иако би погинули, с обзиром на своје могућности, био обавезан на издржавање, и обрнуто. А онда, у случају да штетник није у стању да да je издржавање, као и у случају његове смрти, обавеза издржавања имала би, у смислу општих правила, прећи на његове сроднике (према редоследу установлении законом) ... На такве последице не усуђује се да мисли ниједан заступник алиментационе природе ренте. Друти разлог који je довео до забуне јесте тај што облик накнаде (рента) одражава особине штете (изгублено издржавање). Сукцесивни карактер обавезе, доспевање појединих оброка, модалитети плаћања, време трајања, услови за престанак, све те особине изгубљеног издржавања сада постају особине ренте коју дугује одговорно' лице. Taj паралелизам у поменутим оссбинама, комбинован са алиментационом намеком ренте а уз преви Вање суштинскнх разлика које постоје између права на издржавање и права на накнаду штете, ствара илузију да je câMa обавеза издржавања прешла од погинулог даваоца на лице олговорно за његову смрт § 4. УСЛОВИ ЗА НАСТ АН АК ПРАВА НА НАКНАДУ ШТЕТЕ 7. С обзиром на то да ли je погинули могао бити по закону обавезан да даје издржавање или не, да ли су у време његове смрти постојали потребни услови (чшьеничне претпоставке) за активирање законског права на издржавање и с обзиром на то да ли je издржавање и фактички давано или не, могуће je разликовати неколико хипотеза. Хипотеза у којој су били испуњени услови за настанак законског права на издржавањс 8. То Je она хипотеза у koJoj су у време смрти, како на страни тужиоца издржавања тако и на страни обавезног лица, посто Јали сви услови за настанак (активирање) законског права на издржавање, независно од тога да ли je издржавање стварно давано и независно од тога да ли je погинули био и судском пресудом обвезан на издржавање.