Анали Правног факултета у Београду

48

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

За признавање права на накнаду штете потребно je да сви ти услови постоЈе и у време одлучивавьа о тужбеном захтеву (уз допунски услов, да би по гинули, с обзиром на своје године и просечан лудски век join био у животу). Могуће je, дакле, доказивати да je неки од ових услова накнадно отпао (да рецимо тражилац издржаваша није више необезбеђен), и са тим образложешем ускратити досуђење накнаде, са изузетком услова у погледу могућности поганулог да даје издржавање: постоји изгледа необорива претпоставка да би погинули, који je у време смрти био у могућности да даје издржавање, био у могућности да даје издржавање и у време оддучиваша о тужбеном захтеву да je то време доживео. 9. Што се тиче самих услова за признање законског права на издржавање, у нашој судској пракси je са брачним другом који je незапаслен без CBoje кривице изједначен брачни друг (жена) који je заузет чувањем деце. Доследно томе, ово пропшрење учињено je и у погледу услова за признање права на накнаду штете: „Пошто je остало мало дете и остала потреба за одржаваньем домаћинства, оправдано je претпоставити да je тужила принуВена у интересу детета да одржи домаћинство и да се стара о детету. Y таквој, пак, ситуадији очигледно je да je она ограничена тим обавезама у слободи привређивања и да трпи штету због губитка дела прихода који je она лично имала у виду издржавања до погибије супруга. Питање je само докле и у којем обиму траје такав губитак за њу, тј. докле и у коликој je мери тужила одржавањем домаћинства и негом и васпиташем детета у таквом положа ј у да би, по нормалном току ствари, била оправдано спречена у сопственом привреВивашу”. Оквире за решење проблема Врховни суд Југославије види у условима под којима жена има право на породичну пензију, а поред тога захтева да жена врши родителске дужности према детету: „Y конкретном случају то би значило да би тужиља као удова млађа од 45 година, иако способна за рад, пошто врши родителску дужност према детету, другом тужиоцу ко je je у часу погибије били навршило само једну годину живота, имала право и на накнаду стварног губитка услед изостанка доприноса погинулог за њене личне потребе” (°). Овај став je уместан, али би по нашем мишљењу, од њега гребало ићи дале па право на издржавање као и право на накнаду штете за губитак издржавања признати и жени (супругу уопште) која више није заузета чувашем деце, али je то раније била и у домаВинству провела низ година, посебно ако je сама у годинама или без квалификадија (можда баш зато што су јој вођење домаВинства и чуваше деце годинама били занимаше). Сасвим je у складу са нашим прописима тако организована брачна заједница, уосталом веома распрострашена у пракси, у којој je један брачтш друг, муж, запослен (и у радном односу не само да остварује средства за нздржаваше своје и своје породице него

(9) Решење Савезног врховиог суда Рев 2546/60. од 30. јануара 1961. године, Збирка судских одлука, књига VI свеска 1, одл. бр. 10. Y истом смпслу и пресуда Врховног суда Југославије Гз 83/68. од 27. марта 1969. године, Збирка судских одлука, юьига XIV, свеска 3, одл. бр. 258.