Анали Правног факултета у Београду

50

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

би она постала по закону дужна да издржава родитеље, дакле и тужиопа. Али напред аюменуто правно правило признаје право на накнаду таквг штете једино у случају ако je законом прописана обавеза издржавања већ постојала у часу смрти убијенога. Y предметном спору, меВухим, ни сам тужилац не тврди да je у часу смрти кћери био неспособан за рад и да није имао довољно средстава за живот, па стога с обзиром на пропис чл. 36. Основног закона о односнма родитеља и деце није тада ни имао право да тражи од своје кћери издржавање. Будући да осим тога тужилац није ни тврдио да je пок. кћер била у таквом имовинском положају да би у часу смрти била у могућности да га издржава, то ни из тога разлога ни je доказано да je тужиоцу кћеркином смрйу стварно нанесена штета ове врсте”. С 11 ) На истом становишту стоји и Врховни суд Босне я Херцеговине ( 12 ). И. Чшьенично стање у овој хипотези je такво да je могуће разликовати три ситуације. Једна je она у којој су у време смрти потенцијалног даваоца недостајали условн на страни примаоца (био je обезбеђен, за рад способан) а погинули je иначе био у могућносхи да издржавање даје. Y погледу доказивања накнадне испуњености ових услова нема никаквих разлшса у односу на претходну хгшотезу у којој су већ у време смрти сви ти услови постојали, али у којој такоВе сви они морају постојати и у време одлучивања о тужбеном захтеву (Рецимо доказивање чшьенице, немање средстава за живот у време пресуде исто je без обзира да ли je необезОеђеност накладно наступила или je постојала већ у време смрти потендијалног даваоца нздржавања) ( 13 ). Друга je она ситуација у којој су претпоставке на страни примаоца постојале али потенцијални давалац нпје био у могућности да даје издржавање. Некада Йе бита релативно лако доказати да би по редовном току ствари погинули, у време пресуде, био у могућностн да даје издржавање ( t 4), некада ће то бити немогуйе, али то само показује да одлука о признању права на накнаду не може увек бити позитивна, а никако не може бити разлог да се на један ошпти начин унапред ускрати могућност досуђења накнаде. Закључивање на основу редовног тока ствари je саставнн део организације накнаде штете, па се не види за-

(и) Пресуда Врховног суда HP Хрватске Гж 443/52, од 16. VII 1952, Збирка одлука Врхових судова донетих у кривичном и грађансксм судском поступку, сабрали п средили др Никола МИКУЛАНДРА и Михајло ГАЈИН. 1954. бр. 162. (12) ~Неосноваыа je и жалба у односу на одбнјени захтев за накнаду штете ради изгубљеног пздржаваља. За успјешно поставляйте оваквог захтјева, найме, потребно je утврдити да je тужитељица смрћу свога мужа изгубила издржавање које joj je он по закону био дужан пружити. Међутим, за све вријеме након раскида брачне заједнице тужите/ьица ни je добивала издржава!ье од свога мужа, нити га je по закону (чл. 11. Основног закона о браку) могла добити, jep je сама била запослена. а муж није био у могућности доприноспти било шта за њено издржавагье" Пресуда Врховног суда Босне и Херцеговине, Гж 394/69 од 3. априла 1970. године, Збирка судских одлука књ. XVI, свеска 1. 6р. 46. (13) Доказивање да погинули, који je био у могућносги да даје издржавање на дан своје смрти не би то био у могу ћн ости на дан пресуде. не долази у обзир зато што то није могуће ни у претходној хипотези. (14) Рецимо био je ожењен, жена му je запослена а он сам у време смрти био je при крају студија.