Анали Правног факултета у Београду

НАКНАДА ШТБГЕ ЗА Г¥БИТАК ИЗДРЖАВАЊА

што би се од тог призыатог начина одступања овде одступило. Трећа je она ситуадија у којој нису постојали условн ни на страни примаода ни на страни потенцијалног давасца, и њени елементи су садржани и приказани у двема претходним ситуадијама. Особеност ове друге хипотезе у томе je што- реализација штете почине не са даном смрти потенцијалног даваоца већ у једном тренутку касније (мада сам процес реализације штете, и у овој и у претходној хипотези, траје и у време пресуде). МеБугам, са гледишта општих правила о грађанској одговорности и основаности тужбеног захтева за накнаду не прави се разлика у завнсности од тога да ли je штета наступила истовремено са предузимањем штетпог акта или касније, да ли je ова настала одједном или делом одмах а делом касније, односно (ако je у питању трајна штета) да ли je њена реализацнја започела одмах или у једном тренутку касније, све док узрочна веза није поремећена. То што je реализација штете отпочела касније значн само да се накнада не може признаки за период измеВу смрти похенцијалнох даваоца и почетка остварена штете али никако не знача да се накнада има ускратити. Аодајмо овом прегледу чихьехшпа и то да што се тиче самог основа одговорности за смрт потенцијалног даваоца, измеБу ове и претходне хипотезе нема никакве разлике. 12. Све ово показује да право на накнаду штете постоји иако у време смрти потенцијалног даваоца нису били испуњени сви услови за настанак права на издржавање, уколжко ти услови постоје у време одлучивахьа о тужбеном захтеву односно уколико би погинули у време пресуде био у могућности да даје издржавање иако то није био у могућности у време смрти. То свакако уноси неизвесност у правые односе одговорног лица, пошто се питање његове граБанске одговорности може поставити накнадно. Али то за решење нашег питана није одлучујуће. Неизвесност je и стално присутна могућност да другоме проузрокујемо штету и тако се нађемо под теретом граВанске одговорности па с тим образложењем није, разуме се, из права могла бити изостављена установа накнаде штете. Ускраћивањем правые заштите, дакле жртвовахьем повреВеног права, за рачун извесности у правним односима одговорног лица, право би више изгубило него што би добило. Трећа хипотеза: фактичко издржавање и помагање 13. То je она хипотеза у којој je погииуо фактички давалац, на коме не лежи правка обавеза издржавања, и где се им а узети да би се издржавање, да je давалац у животу, продужило и у будућности (тако да отпада случај у коме издржавање није било редовно и стално, те нема основа за претпоставку да би се наставило и у будућности. Да ли прималац издржавања има право на накнаду штете у случају смрти фактичког даваоца? Начелно смо се за позитиван одговор већ определили ( 15 ), са образложењем да за настанак права на накнаду

(is) Супра, Но 4.