Анали Правног факултета у Београду

52

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

Штехе није неопходна повреда субјективног права већ je довољно и повреда једног законског интереса, подразумевајући под тим интерес који je у складу с правом и моралом. Остаје да изблиза погледамо све ситуације у којима се прималац фактичког издржавања може налазихи као и могуће и највероватније побуде на страни даваоца, и да видимо у којој мери je интерес примаоца издржавагьа такав да заслужује друштвену заштиту. Y ту сврху одвојено ћемо испитати три ситуације. 14. Прва je она ситуација у којој прималац издржавагьа испуњава услове да захтева издржавагье, али не постоји ниједан законски давалац који je у могућности да даје издржавагье. Пошто je у питагьу необезбеђено лице, издржавање ће редовно бити последица једне моралне дужности даваоца. Легитимност оштећениковог интереса овде je очигледна и у том погледу гьегов положа] истоветан je са положајем имаоца законског права на издржавагье. А осим тога, необезбеВеност примаоца разлог je више (у склопу других чигьеница) за претпоставку да би издржавање и у будућности, све док je прималац необезбеђен, имало ону исту стабилност коју je имало до смрти даваоца издржавагьа. 15. Друга je она ситуација у којој прималац испуњава услове да истакне право на издржавање према законски обавезном лицу и постоји макар један законски давалац који je у могућности да даје издржавање, али ипак издржавање даје лице које на то није нравно обавезно. То може бити и потенцијални законски давалац на кога join није дошао ред да даје издржавагье: рецимо, дете које je без оца и има врло нмућног деду који га издржава jep je мајка знатно слабијих имовинских прилика иако би могла да даје издржавагье (и спремна je да даје, разуме се сразмерно својим, скромнијим имовинскнм могућностима). Али до овога ће чешће доћи услед тога што je законски обавезно лице занемарило CBojv обавезу издржавања, при чему je опет даље могуће да je давалац поступао као незвани вршилац туђих послова, с тим да касни]е у смислу чл. 40. Основног закона о односима родитеља и деце ( ls ) наплати учињене трошкове, или без намере да ce касније регресира, у ком случају je у питању поклон учигьен шш примаоцу издржавагьа шш законски обавезном липу које je занемарило своју обавезу издржавагьа. Како je и овде v питању необезбеђени прималац, издржавање he такође, редовно бити последица ]едне моралне дужности даваоца а законитост оштећениковог повређеног интереса није ншпта мања него у претходним случајевима. Право на накнаду штете било би, мислимо, ограничено на случа] у коме je фактички давалац посгупао без намере да од законски обавезног лица касније наплати учигьене тропжове, и разуме се уз услов да би се фактичко издржавање вероватно продужило и у будућности (а за оцену тог питагьа од значаја су све околности случаја: односи у породици, да ли je фактичко издржавагье последица занемаривања законске обавезе издржавагьа, колико je трајало итд.). 16. Тређа je она ситуација у којој прималац не испугьава услове да захтева издржавагье по закону а фактички давалац издржавагьа може

(16) ~Онај који je учинио трошкове ради издржавагьа неког Лlща може тражнтп накнаду тих трошкова од лица које га je дужно нздржавати, уколико су учшьени трошкови били нужни’".