Анали Правног факултета у Београду

53

НАКНАДА ШТЕТЕ ЗА ГУБИТАК ИЗДРЖАВАЊА

бити и похенцијални заксЛ-юкн давалац, само издржаваше не дате на основу закона јер нису испуњени услови, на страни примаоца. Врховни суд Југославије у оваквом случају не признаје право на накнаду штете због губитка издржавања: „Иако je правки основ тражења ренте одштетни и потребно je да се остваре и испуне сви услови и елеменхи као и код накладе штете, само питање висине и обима одштетне дужности не може се посматрати независно од правног односа који je постојао између оца и деце, односно мужа и жене, те законских права и обавеза које из тога односа извиру. Претпоставка за постојаност таквог једног захтева јесте с једне стране то да je постојала обавеза погннулог на издржавање, а с друге стране право других лица да то издржаваае траже. Такве претпоставке (међусобних права и обавеза) морају бити или законски или уговорно статуирани. Само на том основу може одштетни захтев (рента) добити своју чврсту и реалну оправдаыу основу. Друкчији основ за доделу ренте онај на коме сто je нижестепени судови учинио би такав рентни захтев врло колебљивим и нравно несигурним... Доследно свом погрешном нравном становишту нису нижестепени судови у потпуности ценили има ли удова покојникова у смислу прописа Основног закона о браку право на издржавање, наносе обзиром на то да има личну инвалидску пензију, a такође и обзиром на неизвиђену околыост да ли je и у којој мери она способна за привређивање” ( 1? ). То становиште заступљено je и у неким пресудама Врховног суда Србије ( IS ) и у пракси Врховног суда Хрватске ( 19 ). 17. По нашем мишљењу овде треба учинити три напомене. Прво, са гледишта легитимности оштећениковог интереса и н>еговог права на накнаду штете, није свеједно који законски услов за настанак права на издржавање недостаје. Подсетимо да овде прималац издржавања (иако нема законско право на издржаваше) може бити родитељ који je незапослен, необезбеђен и можда у годинама, иако способан за рад (родитељ који je способан за рад нема право на издржавање без обзира на објективне тешкоће око запослења). То може бити разведени брачни друг који je необезбеЬен и неспособан за рад односно незапослен, a који нема право на издржавање jep je крив за развод брака. То може бити жена која живи у браку и ко ja није више заузета чувашем деде али која води заједничко домаћинство и где нема никаквог основа за веровање да би јој то издржавање у једном тренутку касније било ускраћено. Друго, не постоји нека чврста и одсечна граница између постојања и непостојања релативних услова за настанак законског права на из-

(17) Пресуда Рев. 2611/62 од 28. децембра 1962. године, Збирка судских одлука, књ. VII, свеска 3, одлука бр. 308. (18) Пресуда Врховног суда Србије I'ж 2609/56. од 8. јануара 1957. године, Збирка судских одлука, шь. П свеска 1. одлука 6р. 52. (19) Решегье Гж 681/53, од 20. јула 1953, Збирка одлука врховних судова донетих у кривичном и граВанском судском поступку, 1953—1955, сабрали и средили др Никола МИКУЛАНДРА и Душан М. АНБЕЛКОВИП, Београд, 1957. одлука бр. 238. Покинули je издржавао и кћер и супругу.