Анали Правног факултета у Београду

54

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

државање, који се прг појавлују као одређена стања изражена у већем или мањем схепену. Већ при оддучивању о постојању самог права на издржавање (не о износу издржавагьа! j суд ће водити рачуна и о релевантном степену постојања чшьеыичних прехпосхавки на схрани примаоца као и о схепену могућносхи даваоца, у хом смислу шю ће, ако су могућности даваоца веће, бихи мање схрог у заххеву посхојања, у одрећеном релевантном степену, чшьеничних прехпосхавки на схрани примаоца (рецимо у погледу похребних година схаросхи жене која није запослена, у погледу хога какав све посао, с обзиром на своје квалификације и место становања, жена мора да прихвахи). Треће, како смо раније исхакли i 2O ), иако и у основи законске обавезе издржавагьа лежи једна морална дужносх, издржавање као морална дужносх je шире, како у погледу круга лица којима закон намеће обавезу издржавања, хако и у погледу схрогосхи услова под којима намеће ху обавезу. Законска обавеза издржавагьа je израз једне врло схроге, врло имперахивне моралне дужносхи, ван које још увек постоји једно широко поле хакозваног добровол>ног издржавагьа, које je такође израз моралне дужносхи, породичне солидарносхи или легихимних афекција. Све ово показу]е да се и овде налазимо на подручју на коме факхичко издржавагье може бити у складу са друшхвеним моралом и нормама социјалистичког друшхва, и на коме има простора за признање права на накнаду шхете за изгубљено издржавање. 18. Овакво схановишхе дошло je до изражаја у најновијој пракси Врховног суда Србије, који у једној одлуци из 1971. године каже: „Погрепшо je правно схваханье окружног суда да тужила нема право на новчану накнаду за изгублено издржавање само због тога што je тужила млада, здрава и за рад способна жена. Тер ако je тужилу заиста издржавао њен погинули брачни друг, снда она има право на накнаду за изгублено издржавање. Y таквом случају нема места примени чл. И. Основног закона о браку, jep се не ради о тужбеном заххеву за супруж ничко издржавање, већ се ради о накнади штете настале погибијом гьеног брачног друга, а кривицом тужениковог осигураника” ( 21 )§ 5. ИЗНОС накладе 19. Изгледа да у овом погледу постоји извесна разлика измеВу правила предложеног у Скнци за законик о облигацијама и уговорима, односно Нацрта закона о облигацијама и уговорима од 1974. године и општег правила прихваћеног у судској пракси. Према Скици (чл. 156, ст. 2) односно Нацрту (чл. 170, ст. 2). „ова штета накнаВује се плаћањем новчане ренте, чији се износ одмерава с обзиром на све околности случаја, a који не може бити већи од онога што би оштећени добијали од погинулог да je остао у животу”. Скица, као што се види, садржи

(20) Супра, No 4. (21) Решење Врховног суда Србије Гж 3221/71. од 13. септембра 1971. године Из архиве Врховног суда Србнје.