Анали Правног факултета у Београду

4

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

ce y једанаест поглавља ( 9 ). Реч usus употреблена je y седам поглавља Статута ( I 0). Y поређењу са неким статутима из тога доба, посебно са статутима других комуна у Далмацији, Дубровачки статут се знатно више позива на consuetudo него што то чине друга статута ( и ). Y Дубровачком статуту реч consuetudo употреблена je, као што je напоменуто, у различитим значењима. Поред тога што може да значи правила обичајног права или целокупно обичајно право С l2 ) или просто народне обичаје за које Статут каже да се морају поштовати или их забрањује ( 13 ), consuetudo je у неким текстовима употреблена и у значењу писаног права, закона, при чему се мисли на неким местима на одредбе самог Статута, а на другим на правила садржана у неком ранијем закону или consuetudo значи будући закон, који ђе тек бита донет. Под consuetudo се подразумевају одредбе Дубровачког статута у неколико поглавла треће књиге. За изабране арбитражне судије, тзв. iudices de foris, Статут прогшсује да су дужни да суде »cum omni consuetudine que habetur in curia domini comitis« (по свим „обичајима” који се примењују на суду господина кнеза), с там што странке пред арбитражним судом немају права да се баце на землу, да траже да се расправа одржи ван града нити да се расправа одложи ( 14 ). Под consuetudo се овде, дакле, мисли на правила редовног судског поступка који je доста псцрпно регулисан Статутом, што значи да je у питању не обичајно већ статутарно право. Правила која се примењују ако се спор води пред редовним судом а не могу се, према таксативном набрајању у овом тексту, применити пред изабраним судом, садржана су у више посебних поглавља Статута ( 15 ), што чини још очигледнијим да се под consuetudo није мислило на нека правила обичајног права, већ на одредбе самог Дубровачког статута. При томе je могуће и то да consuetudo у овом тексту има и шире значење те да су там појмом истовремено обухваћена и правила судског поступка која није садржавао Статут, већ су се као обичај-

(0) L. St. V, поглавља И, 22, 27 и 35; L. St. VI, полавља 46 и 62; L. St. VIII, поглав.ъа 25, 38, 34, 42, 43, 57, 58, 59. 67, 95 и 99. (io) L. St. 11, 1, 11, 6, т. 1; 111, 8. t. 1; 111, 15; V, 30; VIII, 1 и VIII 2, t. 7. 11) На пример у Сплитском статуту consuetudo се помшье салю у четири поглавл>а: Hanel, J. J., Statuta t leges civitatis Spalati, Monumenta hist.-iur. Slav. Mend. vol. 11, 1878, кн>. I, c. 9; Kib. 11, c. 10, књ. 111, c. 40 и књ. VI, с. 27. Осим тога у привилегијама које je Сплитска комуна добила од дужда Томе Меценига стоји да ће се спорови водити »secundum formam statutorum et consuetudinem civitatis Spalati« (стр. 302 нав. нзд. Статута). Исто тако се мало помшье consuetudo и у Трогирском, Хварском, Брачком и Корчуланском статуту. 12) Правила обичајног права. L. St. VIII, cap. 38: 43, т. 7 и 95, као и на другим местима. Целокупно обичајно право: L. St. I, cap. 1. (13) L. St. VIII, 43, t. 6: ». . . debeat vineas juste et fideliter incidere et laborare cum consuetudine Ragusdi* (~дужан je да виноград поштено и савесно обрезује и обрађује према дубровачкнм обичајима")- Упор и L. St. I, cap. 9, т 4. и cap. 10. t. 6; народни обичаји се забрањују y осмој књизи, cap. 57, t. 20. (14) L. St. 111. cap. 4. (is) L. St. 111, cap. 12 (De illis qui se jactant in terram et nolunt respondere о онима који се баце на земл>у и не желе да одговарају), L. St. 111, cap. 48 (где се регулише могућност да суд изаЬе ван града), и L. St. 111, cap. 1, t. 2 и 4; cap. 7, 12, 45 и 48 где je регулнсано питање одлагања рочишта; за ово последње питање упореди и Гундулићеву Praxis judiciaria. Tit. 4 i 5, y L. St. стр. 385—386.