Анали Правног факултета у Београду

68

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

најбоље одговара и који ће ce моћи и прилагодити и прилагоВавати убудуће његовом сталном напретку, пошто полази од чиlьенице да je то акт намењен нашим радним људима и граБанима који га морају разумети да би живели с њим, да би га успешно применили. Y складу са тнм. Устав судску функдију схвата не као решавање спорова применом одреВених норми, тј. применом одређене правне норме на конкретан случај, него као сваки облик решавања сукоба у друштву. Устав функцију судова уопште одреВује као заштиту слобода и права граБана, односно самоуправног положаја радних људи и самоуправних организација и заједница, као и обезбеБење уставности и законитости. У оквиру ове функције свакако да спада и функција судова удруженог рада. МеВутим, за разлику од редовних судова, а, исто тако, и за разлику од функције самоуправних судова у целини, судови удруженог рада, због улоге и значаја који имају у нашем систему, имају посебну функдију. Принцип рада код ових судова не може бити решавање спорова на традиционалан начин. Код ових судова je основни принцип уреВивање односа из којих су спорови настали или у вези са односима који нису уреВени и сл. Другим речима, и када решава спор применом устава, закона или самоуправног огаптег акта, то чини на посебан начин који у себи носи принцип самоуправљања. Он ове акте примењује ради развијања и афирмације самоуправљања, самоуправног система, а не зато да би задовољио неку правду, да би својом одлуком рекао ко од странака у спору и колико има права. Он има задатак да уклања узроке поремећаја односа, да их ypebyje и тиме ствара услове и основе за даље усавршавање самоуправног система. Отуда, у поступку пред овим судовима, нема оних странах а са супротним интересима, са различитим тежњама и жељама, где свака за себе жели одлуку у своју корист са позиција свог личног интереса и сл. Дакле, ту нема класичних спорова нити класичних странака. Ради се о самоуправннм односима који се развијају на средствима у друштвеној својини, о споровима који се појављују у меВусобнжм односима радника у удруженом раду, и тако даље. Према томе, ту нема оних класичних супротних интереса који судове стављају пред задатак да реше одреБени спор, али не и да уреде односе меБу странкама због њиховог будућег живота и рада, због њих самих и ради њихових интереса. Не, то гшје могућно код класичног судства и код класичних спорова и конфликата. Свака странка je носилац свог права и зато сопственог интереса. Они се међу собом искл>учују. Њих, дакле, не везују никакви заједнички интереси и тежње у везн са решавањем датог спора. Спор их врло често касније удаљава и од њих ствара непомирљиве субјекте. Код самоуправних судова, ствари стоје сасвим другачије. У њиховој надлежности cv спорови и конфликти нзмеВу субјеката који у својој дубокој основи имају готово по правилу заједнички интерес за будуће односе, сарадњу, живот и рад. Они долазе у сукобе у меБусобним односима, што je поттшо у складу са системом права и обавеза које сваки за себе имају. Али. ти олноси из којих се спорови појављују, paßajy се као последица зајелничког живота и рада, као последила остварења заједничких и општих циљева и задатака. Отуда за субјекте у спо-