Анали Правног факултета у Београду

71

СУДОВИ УДРУЖЕНОГ РАДА

људи. Он се мора учвршћивати и развијати на истим основним нормама, односно погледима. То значи да судови удруженог рада у својој функцији морају радити на стварању норми које ће чинити јединствен систем самоуправног права. Само тако je могућно створити потребив услове и претпоставке за развитак нашег самоуправног система као целине, као јединственог система самоуправљања свих радних људи и, посебно, радничке класе. Према свему изнетом, функција судова удруженог рада je битно другачија од функције редовних судова, a најважнија y оквиру функције самоуправних судова. Она се може остварити само под условом да ce судови удруженог рада афирмишу као истински инструмент, односно институција самоуправљања у којој ће се, за разлику од сваког досадашњег облика разрешавања конфликата у друштву и од било кота органа, снагом духа, а не слова, Устава, закона и самоуправних општих аката, односно снагом духа нашег уставног система у целини, стварати и изграђивати, односно усавршавати један нови систем норми, један нови систем права самоуправно право, као оригинална творевина самоуправног концепта изградне нашег друштва, односно његова адекватна надградња, установленог нашим уставним системом. За то су потребил људи који имају и теоријско и практично знање, људи који раде и живе у нашем самоуправном друштву, који га граде и усавршавају (у теорији и пракси) који живе у њему, са ним и ради нега. То овакако нису само стручнаци одреЁеног профила, без обзира да ли се ради о инженеру, правнику или економисти, нити људи једнострано оријентисани или изграђени, без обзира да ли су у питању они који раде у пракси или се баве теоријом. У сваком случају, то не могу бита једино по правилу дипломирани гфавници, како појединци желе да представе. Лэуди из производње, из праксе, наоружани знањем и искуством у стварању нашег самоуправног система, могу бити у садашњем тренутку много веће благо од било каквог стручнака правно образованог. Када се пође од просека образована ових људи, односно од оног што науче на факултету, тек тада се може дати прави одговор, тј. да то нису прави и једини људи позвани да раде у самоуправним судовима, да учвршћују и развијају наш самоуправни систем. То морају бити људи најразличитијих професија, али стручно и политички изграђени и смели, чврсти у решавану конфликата, стварану норми и сл. Посебтю je значајно да се баш у вези са овим проблемой поведе рачуна о намерама нашег државног и политичког руководства, односно државних и политичких докумената, ради повезивања теорије и праксе. Y нашем недовољно изграђеном, младом систему, теорија и пракса морају коначно постати једна целина, два дела једног истот бића. Само се тако може остваривати наша револуција у вези изградне сахмоуправног социјализма, систехма заснованог на самоуправљану, тј. на саморегулисану. Jep, ако један систем није саморегулативан, он није ни самоуправан. А ако један систем нема своју јединствену надградњу, изграђену путем саморегулисана односа, такав систем не може бити самоуправан. То могу учинити само револуционарна теорија и револуционарна пракса уплетени и створени као једно тело које живи и ради за исти циљ сахмоуправљање.