Анали Правног факултета у Београду

72

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

V. Потреба установљавања cyûoea удруженог рада непосредно Уставом Устав, устави социјалистичких република и покрајина, самоуправна права и друштвену својину стављају под посебыу заштиту друштво. Отуда се у свим уставима на истоветан начин одређују основне прехпо ставке за остваривање самоуправних права и заштиту друштвене својине. Према тим одредбама, Гзаштиту самоуправних права и друштвене својине остварују: скупштине друштвено-политичких заједница и њима одговорни органи, судови, уставни судови, јавни тужилац и друштвени правоОранилац самоуправљања, стим да облике и начин остваривања друштвене заштите самоуправних права радних људи и друштвене својине утврђују устав и закон (чл. 129. Устава; чл. 142. Устава СР Србије: чл. 140. Устава САП Војводине; чл. 141. Устава САП Косова, и одговарајуће одредбе устава осталих социјалистичких република). Међу наведеним чиниоцима заштите самоуправних права, значајно место заузимају судови, а у оквиру њих судови удруженог рада. Taj знача] се огледа најОоље из функдије коју они остварују, а о чему je било речи. Међутим, поставлю се питање, зашто je Устав установио судове удруженог рада, односно зашто није оставно да се то учини самоуправним актима радних организација и заједшша или законима република односно покрајина? То би, на први поглед, било у складу са Уставом, са положајем самоуправних субјеката, односно са местом и улогом република и покрајина у организацији правосуђа. Сваки правни поредак почнва на одреВеном систему производних односа. Читава зграда правног и друштвеног система усшпте, подређена je заштити и развијању тог основног односа базе, с' једне стране, односно услов опстанка одређеног друштва јесте управо очување тих основних односа, њихово учвршћивање и даље развијање с друге стране. Наш самоуправни систем почива на друштвеној својини и самоуправним правима. Услов опстанка нашег друштва у целини, пре свега, зависи од очувања и развијања основних односа у производњи односно друштвеноекономских односа. И не само то. Ти односи морају бити јединствено регулисани на територији читаве наше заједнице и обједињени у један систем који ће представљати чврст ослонад том и таквом начину производње. Развитак нашег самоуправног друштва, нарочито на амандманским основама, донео Je и оригиналне механизме регулисања самоуправних односа самоуправно споразуме и друштвене договоре. Они су постали, не само једини, основни извор самоуправног права већ основни инструмент учвршћења и развијања самоуправних односа. Са развијањем самоуправљања у нашем друштву, нашло се читаво подручје економских односа на бази интеграције рада и друштвеног капитала. Све je то омогућило настанак озбиљних деформација содијалнстичких односа, нарушавања равноправности радних организација и радних људи, и тако даље. Другим речима створен je извор сукоба и спорова, за чије je решавање дручптво посебно заинтересовано ако жели очување и развијање датог начина пронзводње.